Da li psi dobijaju više pažnje? Neke studije sugerišu da su vlasnici kućnih ljubimaca manje emocionalno vezani za mačke i manje voljni da finansiraju brigu o mačkama nego pse, verovatno zbog ponašanja mačaka: mačke se mogu smatrati da manje brinu o ljudima i da im je zauzvrat potrebno manje nege. Ali ove studije se često sprovode na nereprezentativnim uzorcima i ne uzimaju u obzir moguće kulturološke razlike u stavovima prema kućnim ljubimcima. Tim naučnika predvođen dr Peterom Sandoeom sa Univerziteta u Kopenhagenu odlučio je da dalje istražuje.
„Mi i drugi smo otkrili da su ljudi spremni da troše mnogo manje na svoje mačke nego na svoje pse“, rekao je Sandoe, prvi autor studije u Frontiers in Veterinari Science. „Želeli smo da saznamo da li bi mačke na kraju mogle da imaju isti visok status kao psi danas.“
Naučnici su angažovali kompaniju za istraživanje da regrutuju reprezentativne uzorke odraslih vlasnika kućnih ljubimaca iz tri zemlje: Danske, Austrije i Ujedinjenog Kraljevstva. Ove tri zemlje zapadne i centralne Evrope su slične na mnogo načina, ali su sve urbanizovane u različitim periodima istorije: najranije u Velikoj Britaniji, najranije u Danskoj i u Austriji između ove dve zemlje. Naučnici su pretpostavili da je daleka istorija sa seoskim životinjama među opštom populacijom kulturni faktor koji bi mogao uticati na društvene stavove prema kućnim ljubimcima danas.
Konačni uzorak vlasnika kućnih ljubimaca naučnika sastojao se od 2.117 ljudi koji su posedovali pse ili mačke: 844 vlasnika pasa, 872 vlasnika mačaka i 401 vlasnika koji su posedovali i pse i mačke. Ovi ispitanici su zamoljeni da odgovore na pitanja koja imaju za cilj razumevanje različitih dimenzija nege.
Ova pitanja su uključivala Lekingtonovu skalu vezanosti za kućne ljubimce, koja ima za cilj razumevanje emocionalne privrženosti vlasnika, kao i pitanja o tome koliko ulažu u veterinarsku negu i njihova očekivanja za dostupnu negu.
Naučnici su otkrili da se čini da ljudi više brinu o svojim psima nego o mačkama u svim zemljama u svim merama. Imali su veće rezultate privrženosti za svoje pse, češće su osiguravali svoje pse, generalno su očekivali da će za pse biti dostupno više opcija lečenja i platili bi više za te tretmane.
Međutim, postojale su upadljive razlike u stavovima između zemalja. Iako je sklonost ka psima bila mala u Velikoj Britaniji, u Austriji je preferencija bila izraženija, au Danskoj veoma izražena.
„Dok ljudi više brinu o svojim psima nego o mačkama u svim zemljama, stepen razlike je dramatično varirao između zemalja“, rekao je Sandoe. „Zbog toga ne izgleda da je univerzalan fenomen da ljudi mnogo manje brinu o svojim mačkama nego o svojim psima. Umesto toga, predlažemo da razlika verovatno zavisi od kulturnih faktora, uključujući i da li životinje provode mnogo vremena sa svojim vlasnicima. u kući.“
Obrazac se ponovio u drugim merama. Razlika između prijavljene emocionalne privrženosti vlasnika pasa i mačaka bila je veća u Danskoj nego u drugim zemljama, a danski vlasnici su imali mnogo manje šanse da su kupili osiguranje za svoje mačke nego za svoje pse. Razlika u spremnosti da se plati lečenje ponovo je bila mnogo veća u Danskoj.
„Izgleda da ne postoji prirodna granica koliko će ljudi na kraju brinuti o svojim mačkama u poređenju sa svojim psima“, zaključio je Sandoe. „Britanci se često prikazuju kao nacija ljubitelja mačaka, što svakako potvrđuje naša studija. Dancima je predstoji dug put, ali bi na kraju mogli tamo i stići.“
Ovo može biti zbog novije poljoprivredne prošlosti, gde se većina životinja drži na većoj udaljenosti, a psi mnogo bliže sarađuju sa ljudima nego mačke. Međutim, mogu biti uključeni i drugi faktori. Na primer, ljudi mogu više voditi računa da osiguraju svoje pse jer je lečenje pasa skuplje, ili prijavljuju veću privrženost psima jer im psi pomažu u svakodnevnom životu – na primer, vežbanjem.
„Naša studija razmatra samo tri zemlje koje se nalaze u centralnoj i zapadnoj Evropi“, upozorila je profesorka Kler Palmer sa Teksaškog univerziteta A&M, koautorka rada. „To postavlja intrigantna pitanja o tome šta bi komparativna istraživanja drugih zemalja mogla otkriti. Možda postoje zemlje u kojima je nivo brige i privrženosti mačkama, u stvari, viši od pasa?“
