Na preduzetnike se često gleda kao na herojske ličnosti. Ima smisla zašto: mnoge inovacije koje predstavljaju obećavaju da će u potpunosti promeniti – poboljšati – svet. Kada pobeđuju, preduzetnici postaju mini-slavne ličnosti, poput Stiva Džobsa. Međutim, kada gube, priče mogu da se završe u mraku ili na glasu, kao za Elizabet Holms.
Ali šta je to što promoviše pozitivnu u odnosu na negativnu putanju? Kada su u pitanju ličnosti preduzetnika, da li su neke od negativnijih osobina karaktera kojima svedočimo kod izuzetno uspešnih osnivača poput Elona Maska uvek destruktivne ili mogu biti korisne?
Ova pitanja su upravo ono na šta je pomoćnik profesora kliničkog preduzetništva USC Marshall School of Business Katrina Brovnell pokušala da odgovori u svojoj disertaciji i nedavno objavljenom istraživanju u Teoriji i praksi preduzetništva.
„U preduzetništvu smo proveli dosta vremena proučavajući pozitivne osobine ličnosti osnivača – razmatranja visokog nivoa poput toga kako samopouzdanje, preuzimanje rizika ili upornost mogu dovesti do uspeha. Na to se gleda kao na veoma herojski poduhvat, gde se osnivači smatraju hrabrim i hvaljen zbog oslobađanja od ograničenja tipične korporativne karijere.
„Ali šta je sa ljudima koji bi mogli da budu privučeni preduzetništvu iz opakih razloga, kao što su ozloglašenost, divljenje ili slava i bogatstvo?“ rekla je Braunel, koji je takođe istraživač u USC Marshall Brittingham Social Enterprise Lab.
Braunel se tako usredsredio na tri ključne negativne osobine ličnosti – makijavelizam, narcizam i psihopatiju – za koje preovlađujuća istraživanja pokazuju da su nepoželjne u preduzetništvu. U svom istraživanju, koje je nedavno nagrađeno NFIB nagradom za disertaciju Akademije za menadžment 2023, Braunel je istražila mogućnost da efekti na tim i uspeh organizacije mogu biti složeniji istraživanjem različitih nivoa ovih osobina kod osnivača.
„Ovo je posebno interesantno kada je u pitanju timska dinamika“, rekla je Braunel. „Obično mislimo da će sa osnivačima sa ovim osobinama ličnosti biti užasno raditi; očekujemo da će zlostavljati zaposlene, biti egocentrični, itd. Ali moje istraživanje je pokazalo da osnivači sa umerenim nivoom dve osobine (makijavelizam i psihopatija) zapravo podržavaju i podstiču razmenu znanja i inovativne procese u njihovim novim timovima za poduhvat.“
To je zato što su osnivači uspeli da obeshrabre sukob u odnosima između članova tima, rekla je Braunel. „Samo na ekstremnim nivoima dolazi do štetnih efekata.“
Dakle, uticaj makijavelizma (činiti sve što je potrebno za uspeh i promovisanje pozitivne slike o sebi) i psihopatije (nemogućnost povezivanja sa emocijama drugih ljudi) na uspeh organizacije više je ličio na zvonastu krivu.
Braunel je rekao: „Dakle, na umerenijim nivoima, ove osobine imaju pozitivan efekat na performanse. Ali za osnivače sa ekstremnijim nivoima ovih osobina, postoji prekretnica kada uticaj na performanse novog poduhvata počinje da opada.“
Drugim rečima, izvesna količina makijavelističkih i psihopatskih tendencija je zapravo omogućila uspešniji tim i poslovanje u kontekstu preduzetništva. „Na primer“, rekla je Braunel, „ako imate psihopatske osobine, možda vam neće smetati emocije drugih članova tima i možete da idete napred bez apsorbovanja njihovog stresa“.
Samoregulacija i društveni uticaj, kaže Braunel, su korisne perspektive koje treba primeniti u razumevanju ovih rezultata. „Na umerenim nivoima, ovi osnivači mogu da regulišu štetno ponašanje. Oni su uticajni, ali to nije očigledno. Međutim, kako ta osobina jača, oni postaju agresivniji i eksploatatorskiji – eksplicitniji u svom uticaju i to šteti njihovim poduhvatima.“
S druge strane, Braunel je otkrio da narcizam ne prati istu zvonastu krivu. „Bio je to veoma interesantan nalaz — narcizam osnivača ima jednostrano pozitivne efekte na performanse preduzetničkih poduhvata, čak i na visokim nivoima“, rekla je ona.
„Čak su i ekstremno narcisoidni osnivači i dalje uspevali da se angažuju sa svojim novim timovima za poduhvat na način koji minimizira međuljudske sukobe i podstiče inovacije. Mislim da je to zato što su toliko vezani za svoj poduhvat da se postizanje uspeha uvlači u krug narcizma. Dakle, štite uspeh poduhvata tako što ne zloupotrebljavaju svoje timove.“
Još jedan deo slagalice koju je Braunel istraživao bio je kako destruktivne tendencije osnivača mogu povećati konflikt u timskim društvenim interakcijama. Može li se maltretiranje jednog člana tima od strane osnivača proširiti na drugog?
„Ono što sam ponovo otkrila je na visokom nivou ovih osobina, odigralo se kako se i očekivalo. Zlostavljanje od strane osnivača proširilo se kao društvena zaraza među timom i smanjilo sposobnost tima da inovira i dobro radi kao jedinica“, rekla je ona.
Međutim, važno je napomenuti da ove karakteristike funkcionišu drugačije u različitim kontekstima. Braunel je primetio da su kod etabliranih firmi narcisoidne tendencije kod osnivača bile u čvrstoj korelaciji sa lošim učinkom i drugim negativnim efektima u ovim firmama.
Ali nisu samo negativne osobine koje je njeno istraživanje rasvetlilo. To su bili oni pozitivni.
„Možda su dobre osobine takođe najefikasnije na umerenim nivoima“, rekla je ona. „Može biti previše loših i previše dobrih stvari. Možete biti previše ekstrovertni ili previše savjesni. Dakle, shvatate da možda ne postoje univerzalno dobre ili loše osobine za preduzetnike.“
Kao docent, Braunel predaje studentima USC osnovama preduzetništva, za koje ona kaže da studente vodi sa bukvalno prazne stranice na fazu reklamiranja. „To je malo o tome kako biti preduzetnik“, rekla je Braunel. „Kako dolazimo do dobrih ideja? Kako onda ponavljamo i razvijamo izvanredna obećanja ovih ideja? I koji su sve koraci koji su nam potrebni da tu ideju prevedemo u stvarni proizvod ili uslugu?“
Gledajući unapred, Braunel istražuje oblasti istraživanja koje kombinuju njeno iskustvo u socijalnoj psihologiji sa njenim radom u preduzetništvu i biznisu. U svom svom radu, ona nastoji da nastavi da kopa ispod površine ličnosti i ponašanja kako bi otkrila njihov stvarni uticaj i vrednost u preduzetničkom ekosistemu.
Neke od oblasti koje se nada da će dalje istražiti su pitanja poput: Može li ličnost osnivača stvoriti nefunkcionalni tip autonomije kod članova tima? Postoje li nedostaci organizacija koje daju prioritet i podstiču otpornost zaposlenih?
Na kraju, Braunel kaže da se njeno istraživanje svodi na osnovna pitanja ljudskog ponašanja i njegovih posledica. „Jednostavno pitam kako „ko smo mi“ motiviše štetne izbore, kao što je angažovanje u neetičkom, agresivnom ili neproduktivnom ponašanju—za preduzetnike. I kakve su posledice za njihove nove poduhvate?“
