Istraživanje sprovedeno u Sjedinjenim Američkim Državama pokazalo je da oko jedne trećine odraslih Amerikanaca veruje da bi mogla bezbedno sleteti putnički avion uz pomoć kontrole letenja. Ovaj izazovni scenario postavlja pitanje da li je stvarno moguće nekome ko nije pilotirao avionom preuzeti kontrolu i izvesti sigurno sletanje.
Uprkos tome što postoje priče o putnicima koji su preuzeli kontrolu u vanrednim situacijama, poput slučaja kada je putnik sleteo avion nakon što je pilot izgubio svest, letenje putničkim avionom zahteva izuzetne veštine i obuku. Obuka pilotiranja obuhvata različite aspekte vazduhoplovstva, uključujući navigaciju, meteorologiju, upravljanje letelicom i procenu bezbednosti leta.
Jedan od ključnih momenata u letenju je poletanje i sletanje. Ovi delikatni manevri zahtevaju preciznost i koordinaciju različitih elemenata, uključujući brzinu, visinu, pravac i konfiguraciju opreme. Piloti su obučeni za upravljanje avionom u različitim fazama leta, pri čemu se posebna pažnja posvećuje momentima poletanja i sletanja.
Simulatori letenja postali su važan deo obuke pilota, pružajući im mogućnost da vežbaju različite scenarije u kontrolisanom okruženju. Međutim, čak i sa simulacijama, put od običnog putnika do komercijalnog pilota dug je i zahteva mnogo truda, vremena i stručnosti.
Dakle, dok simulacije letenja mogu pružiti virtuelno iskustvo upravljanja avionom, stvarnost letenja putničkim avionom zahteva mnogo više od osobe koja nije prošla kroz opsežnu pilotsku obuku. Ideja da bi neko bez prethodne obuke mogao bezbedno sleteti putnički avion uz pomoć kontrole letenja čini se gotovo nemoguća, uzimajući u obzir kompleksnost i odgovornost koja prati pilota tokom svakog leta.
