Prema novoj studiji koju je vodio dr Asaf Tzahor sa Škole održivosti Univerziteta Rajhman, mala zemlja Island može da igra ključnu ulogu u evropskoj bezbednosti hrane, pružajući preko 40 miliona Evropljana bezbedan, održiv i lokalno proizveden izvor proteina u narednoj deceniji, uz ublažavanje preko 700 miliona tona emisije CO 2.
Nova studija, koju je vodio dr Asaf Tzahor sa Škole održivosti Univerziteta Rajhman, u partnerstvu sa naučnicima iz oblasti životne sredine i ishrane sa Islanda, Danske i Velike Britanije, pokazuje da alokacijom obnovljive energije iz hidroelektričnih i geotermalnih izvora naprednim, biološkim reaktorima koji uzgajaju cijanobakterije , Island može odigrati ključnu ulogu u evropskim težnjama ka samodovoljnosti proteinima.
Island bi mogao da proizvede stotine hiljada tona održive biomase sa visokim sadržajem proteina, kako bi postao potpuno samodovoljan proteinima, kao i neto izvoznik proteina za ishranu drugih severnoevropskih zemalja.
Nova studija procenjuje tehničku izvodljivost različitih scenarija alokacije energije za nove sisteme proizvodnje hrane. U najkonzervativnijem scenariju, sa alokacijom od 15% trenutno instaliranog kapaciteta, Island bi mogao da bude samodovoljan za proteine obezbeđujući svoju projektovanu populaciju od 390.000 ljudi za 2030. godinu sa njihovim potrebama za proteinima, i da postane neto izvoznik visokokvalitetnih proteina.
U najambicioznijem scenariju proizvodnje biomase, Island bi mogao da se izdržava i značajno doprinese bezbednosti hrane u Danskoj, Finskoj, Litvaniji, Letoniji, Estoniji, Džersiju, Ostrvu Man, Gernzi i Farskim ostrvima, hraneći milione godišnje i desetine miliona preko tok naredne decenije.
U ovom trenutku, Evropska unija u velikoj meri zavisi od uvoza stočne hrane bogate proteinima, kao što je soja, da bi zadovoljila domaću potražnju. Prema EU, zemlje članice moraju da uvoze 75% svojih potreba za proteinima, uključujući 95% potrošnje sojinog kolača.
Zavisnost od trećih strana izlaže evropske zemlje poremećajima u lancu snabdevanja proteinima, uključujući i institucionalne poremećaje kao što su oni koji su nastali tokom pandemije COVID-19, kao i različite faktore rizika, uključujući biljne štetočine, patogene i promene vremenskih obrazaca.
Ovo čini evropsku bezbednost hrane ranjivom, posebno na kaskadne, akutne i hronične uticaje klimatskih promena.
Ova zabrinutost je pomerila temu samodovoljnosti proteina na više mesto u evropskoj politici, sa inicijativama kao što je Plan EU za proteine koji imaju za cilj da podstaknu i ubrzaju razvoj alternativnih izvora proteina, koji se proizvode lokalno.
Nova studija pokazuje neiskorišćeni i značajan potencijal Islanda da doprinese evropskim planovima za samodovoljnost proteinima.
Studija takođe naglašava dodatnu korist za životnu sredinu, sa svakim kilogramom visokoproteinske biomase koji se potroši iz islandskih reaktora umesto govedine koja štedi 0,315 tona emisije CO 2 .
Prema najambicioznijem scenariju, proizvodnja alternativnih proteina na Islandu mogla bi da uštedi preko 75 miliona tona emisija CO 2, što je jednako 7,3% međusektorskih evropskih tromesečnih emisija GHG.
Dr Asaf Tzachor, vodeći autor studije, napominje, „naša namera je bila da podstaknemo razmišljanje i stimulišemo akciju na preseku ovih posledičnih tema o bezbednosti hrane, samodovoljnosti proteina i klimatskim akcijama, naglašavajući jedan moćan, lako dostupan pristup da postigne sve tri“.
