Samit COP28 o klimi u Dubaiju je prekinut. Rezultat je „konsenzus UAE“ o fosilnim gorivima.
Ovaj tekst, oko kojeg su se složili delegati iz skoro 200 zemalja, poziva svet da se „udalji od fosilnih goriva u energetskim sistemima na pravedan, uredan i pravičan način“. Snažniji zahtevi da se fosilna goriva „ukidaju“ na kraju su bili neuspešni.
Sporazum takođe priznaje potrebu da se postepeno smanji „nesmanjeno“ sagorevanje uglja i prelazak na energetske sisteme u skladu sa neto nultim emisijama do 2050. godine, uz ubrzavanje akcije u „kritičnoj deceniji“ 2020-ih.
Kao inženjeri i naučnici koji istražuju neophodne promene da bi se izvršila ova tranzicija energetskog sistema, verujemo da je ovaj sporazum nedovoljan u rešavanju upotrebe fosilnih goriva u srcu klimatske krize.
Takav pristup nije u skladu sa naučnim konsenzusom o hitnosti drastičnog smanjenja potrošnje fosilnih goriva kako bi se globalno zagrevanje ograničilo na 1,5°C.
Sagorevanje uglja, nafte i gasa čini 75% ukupnog globalnog zagrevanja do danas—i 90% emisije CO₂.
Dakle, šta tekst zapravo traži od zemalja da urade sa ovim gorivima — i koje rupe bi mogle da iskoriste da bi nastavile da ih koriste i u budućnosti?
One zemlje koje se zalažu za kontinuiranu upotrebu fosilnih goriva uložile su sve napore da dodaju termin „nesmanjeno“ kad god bi tokom pregovora bilo predloženo postepeno smanjivanje ili ukidanje fosilnih goriva.
„Smanjenje“ u ovom kontekstu obično znači korišćenje tehnologije hvatanja i skladištenja kako bi se zaustavile emisije CO₂ iz motora i peći koje dospevaju u atmosferu.
Međutim, u tekstu nema jasne definicije šta bi smanjenje podrazumevalo. Ova dvosmislenost omogućava široko i lako zloupotrebljeno tumačenje onoga što predstavlja „smanjenu” upotrebu fosilnih goriva.
Da li će prikupljanje 30% ili 60% emisije CO₂ iz sagorevanja određene količine uglja, nafte ili gasa biti dovoljno? Ili će se upotreba fosilnih goriva smatrati „smanjenom“ samo ako se 90% ili više ovih emisija uhvati i trajno skladišti zajedno sa malim curenjem „neizlaznih“ emisija snažnog gasa sa efektom staklene bašte metana, koji može da pobegne iz naftne i gasne infrastrukture?
To je važno. Uprkos sporazumu koji navodno poštuje „nauku“ o klimatskim promenama, niske stope zahvatanja sa visokim zaostalim i fugitivnim emisijama nisu u skladu sa onim što je istraživanje pokazalo da je neophodno da se globalno zagrevanje ograniči na međunarodno dogovorene zaštitne ograde od 1,5°C i 2°C iznad pre -industrijske temperature.
U izveštaju iz 2022. godine, Međuvladin panel za klimatske promene (IPCC) naznačio je da skoro sve emisije uglja i 33%-66% emisije prirodnog gasa moraju biti obuhvaćene da bi bile kompatibilne sa Pariskim sporazumom iz 2015. godine.
To je pod pretpostavkom da će svet imati značajna sredstva za usisavanje ugljenika (najmanje nekoliko milijardi tona godišnje) iz vazduha u narednim decenijama. Ako ove čudesne mašine ne uspeju da se materijalizuju, naše istraživanje pokazuje da bi hvatanje ugljenika trebalo da bude skoro potpuno na svim gorivima.
Činjenica da razlika između „smanjenih“ i „nesmanjenih“ fosilnih goriva nije razjašnjena je propuštena prilika da se osigura efikasnost sporazuma iz Dubaija. Ovaj nedostatak jasnoće može produžiti zavisnost od fosilnih goriva pod maskom „smanjene“ upotrebe.
Ovo bi prouzrokovalo širu štetu tranziciji dozvoljavajući kontinuirano ulaganje u infrastrukturu za fosilna goriva – na primer nove elektrane na ugalj, sve dok se deo ugljenika koji emituju bude zarobljen (smanjen) – čime bi se resursi preusmerili sa održivijih izvora energije. Ovo bi moglo da pokoleba drugi cilj COP28: utrostručiti kapacitet obnovljive energije do 2030. godine.
Pošto nije eksplicitno definisao ove termine, COP28 je propustio priliku da postavi čvrsto, naučno potkrijepljeno merilo za buduću upotrebu fosilnih goriva.
Pošto je sve veća verovatnoća da će svet premašiti temperaturne ciljeve Pariskog sporazuma, moramo aktivno ukloniti više CO₂ iz atmosfere — uz pošumljavanje i direktno hvatanje vazduha (DAC), između ostalih metoda — nego što se emituje u budućnosti.
Neke tehnologije za uklanjanje ugljenika, kao što je DAC, su veoma rano u svom razvoju i njihovo povećanje da bi se uklonila neophodna količina CO₂ će biti teško. I ovaj napor ne bi trebalo da umanji hitnu potrebu za smanjenjem emisija na prvom mestu. Ovaj uravnotežen pristup je od vitalnog značaja za ne samo zaustavljanje, već i preokretanje putanje zagrevanja, usklađivanje sa ambicioznim ciljevima Pariskog sporazuma.
Postojao je samo jedan nedvosmisleno uspešan samit UN o klimi: Pariz 2015, kada su okončani pregovori o sporazumu odozgo na dole i kada je počela era kolektivnog i dobrovoljnog povećanja smanjenja emisija.
Na COP28 nije postignuta zajednička obaveza da se „postepeno smanji, a zatim ukine“ jasno definisana nesmanjena fosilna goriva, ali se približila mnogim stranama koje su to snažno podržavale. Ne bi bilo iznenađujuće da koalicije vlada istomišljenika nastave sa klimatskim klubovima da to sprovedu.
