U centru Mlečnog puta kruži roj zvezda koji prati supermasivnu crnu rupu.
Ovo su S-zvezde, i one su predmet astronomske fascinacije i čuđenja. Ne manje važno od zagonetki koje ih okružuju je njihovo poreklo.
Smatra se da je blizina supermasivne crne rupe previše ekstremna i neuredna da bi omogućila formiranje zvezda, tako da astronomi veruju da sve zvezde koje tu visi mora da su došle sa nekog drugog mesta.
Pa, sada je tim koji predvodi astrofizičar Šogo Nišijama sa Univerziteta za obrazovanje Mijagi utvrdio poreklo jedne od tih zvezda, po imenu S0-6 – i otkrio da definitivno nije odavde.
U stvari, izgleda da je S0-6 u potpunosti izvan Mlečnog puta, što ga čini prvom zvezdom u galaktičkom centru za koju je utvrđeno da ima priču o vangalaktičkom poreklu.
S-zvezde su zapravo dobra zabava. Imaju duge, petljaste, eliptične orbite oko supermasivne crne rupe Strelac A* koje dostižu zapanjujuće brzine; Najbrža zvezda pronađena u Mlečnom putu do danas je S-zvezda koja dostiže brzine do 24.000 kilometara (15.000 milja) u sekundi dok se okreće oko crne rupe.
S-zvezda je takođe bila deo duge, višedecenijske kampanje posmatranja i analize kako bi se demonstrirala opšta relativnost na jednoj od najekstremnijih skala do sada. Tako da su prilično zanimljivi za učenje više o tome kako fizika funkcioniše.
Ali Nišijama i njegove kolege su uopšte želeli da znaju odakle su zvezde. Koristeći Subaru teleskop, optičku infracrvenu opservatoriju na Havajima, oni su pažljivo proučavali S0-6 tokom 8 godina.
Prvo su izmerili brzinu i putanju zvezde, pronalazeći ubrzanje koje potvrđuje njenu orbitu oko Strelca A*. S0-6 se nalazi samo 0,04 svetlosne godine od crne rupe.
Zatim su pažljivo analizirali svetlost koju emituje zvezda, tražeći svetlije i tamnije linije na njenom spektru. Ove linije stvaraju elementi koji apsorbuju i emituju svetlost određene talasne dužine i tako mogu otkriti hemijski sastav same zvezde.
Pošto starije zvezde imaju manju količinu teških elemenata od mlađih zvezda, ove informacije mogu pomoći astronomima da utvrde koliko je stara zvezda. Ali sastav zvezde takođe može pomoći u otkrivanju njenog porekla, pošto zvezde koje su rođene na istom mestu u isto vreme obično imaju slične hemijske profile.
Spektar S0-6, otkrili su istraživači, prilično je nizak u teškim elementima, što daje procenu starosti od oko 10 milijardi godina.
Ali količine i odnosi tih elemenata su najsličniji zvezdama izvan Mlečnog puta – naime, onima u patuljastim galaksijama koje kruže oko Mlečnog puta, kao što su patuljasta sferoidna galaksija Strelca i Mali Magelanov oblak.
Ove galaksije su trenutno u procesu veoma sporog proždiranja od strane Mlečnog puta, tako da nije neočekivano da bi neke od njihovih zvezda mogle da završe ovde. A znamo da je Mlečni put pojeo dosta drugih galaksija tokom svog životnog veka od 13,6 milijardi godina.
Brojne relikvije ovih subsumiranih galaksija postoje unutar Mlečnog puta. S0-6 predstavlja prvi opservacijski dokaz da su njihovi ostaci mogli da se probiju ka galaktičkom centru.
To ostaje da se potvrdi, iako u najmanju ruku znamo da je hemijska evolucija S0-6 bila prilično drugačija od evolucije drugih zvezda u galaktičkom centru. Naravno, kao i uvek i uvek, biće potrebno više istraživanja.
„Da li je S0-6 zaista nastao izvan galaksije Mlečni put?“ Nišijama kaže. „Ima li saputnike ili je putovao sam? Uz dalje istraživanje, nadamo se da ćemo razotkriti misterije zvezda u blizini supermasivne crne rupe.“