Kvantitativni ekonomista sa Univerziteta u Mastrihtu u Holandiji pokušao je da testira ono što on opisuje kao nedovoljno cenjenu ulogu ciljeva zasnovanih na potencijalu kod studenata. U svojoj studiji, objavljenoj u British Journal of Educational Psichologi, Dirk Tempelaar je testirao teorije koje je razvio u vezi sa različitim tipovima postavljanja ciljeva od strane studenata.
Kao što Tempelaar primećuje, većina studenata koji pohađaju koledže širom sveta koristi više faktora da oceni sebe koliko dobro rade i da postave svoje buduće akademske ciljeve. Ciljevi se obično fokusiraju na postizanje određenih proseka ocena ili performanse uporedive sa ostalima u istim razredima, ili čak na uspeh učenika u poređenju sa ostalima na istom nivou razreda.
Takvi ciljevi, kaže on, zanemaruju ono što on opisuje kao ciljeve zasnovane na potencijalu, u kojima učenici procenjuju svoj trenutni učinak i koriste rezultate da postave ciljeve za sopstvenu budućnost. Takav pristup, kaže on, može pomoći studentima da bolje vide šta treba da urade da bi uspeli da steknu fakultetsku diplomu.
Da bi testirao svoje teorije, Tempelaar je pristupio podacima za školske godine 2015–2016 do 2023–2024 za učenike koji pohađaju holandsku poslovnu i ekonomsku školu. Odabrao je školu zbog raznolikog međunarodnog studentskog tela i zbog pristupa usredsređenog na studenta koji škola koristi.
Škola ima trostruku akreditaciju i prikuplja podatke o svojim učenicima kako bi im pomogla da vide kako im ide, kao i da pomogne nastavnicima i administratorima da identifikuju one kojima je pomoć potrebna. Prikupljanje podataka počinje čim se student upiše.
U svom radu, Tempelaar najveći deo svoje analize fokusira na Upitnik o ciljevima postignuća (AGK), koji škola koristi za merenje prošlih performansi u odnosu na potencijalno zasnovane ciljeve. To mu je omogućilo da uporedi učenike koji su koristili takav pristup sa onima koji koriste tradicionalniji pristup.
Pronašao je dokaze da korišćenje ciljeva zasnovanih na potencijalu može biti od koristi studentima, posebno onima koji se možda muče da precizno procene koliko dobro rade, i na kraju da povećaju svoje šanse za diplomiranje. Takođe je pronašao dokaze da je pristup pomogao nekim učenicima da poboljšaju svoje šanse za uspeh pomažući im da ostanu fokusirani na ono što treba da rade kako bi izvukli najbolje iz sebe.
