Čileanski Kongres usvojio je u utorak težak nacrt zakona o postepenom smanjenju radne nedelje na 45 sati sa 40 sati, što je zakonodavna pobeda predsednika Gabrijela Borića u uslovima slabljenja popularnosti, piše Rojters.
Borić, koji je preuzeo dužnost prošle godine obećavajući ambiciozan program društvenih i ekonomskih reformi, pretrpeo je nekoliko prepreka, uključujući birače koji su odbacili progresivni novi ustav i zakonodavni poraz za ključni zakon o porezu.
Ali zakon o radnoj nedelji – koji sada čeka Borićev potpis – predstavlja malu pobedu za administraciju koja pokušava da udalji zemlju od svog ustava slobodnog tržišta. Novi zakon nalaže jedan sat manje nedeljno rada godišnje dok radna nedelja ne dostigne 40 sati, čime se Čile svrstava u red većine industrijalizovanih zemalja.
Predlog zakona, koji je imao ogromnu podršku sa 127 glasova za i samo 14 protiv, dolazi u vreme kada zemlje širom sveta poput Britanije i Španije eksperimentišu sa daljim smanjenjem nedeljnog radnog vremena.
Nekoliko kompanija u Čileu je već najavilo da će usvojiti zakon, uključujući državnog bakarnog giganta Codelco, koji je ranije ove godine rekao da će nastojati da primeni 40-časovnu radnu nedelju do 2026.
Neke manje firme kritikovale su novi zakon, rekavši da nemaju dovoljno resursa da zaposle više radnika i zamene izgubljene sate.
Ministarka rada Žanet Žara rekla je novinarima da je postepena primena osmišljena da se ovo reši, ali „glavna stvar je da moramo da napredujemo u pravima radnika“.
Dizajnerska kompanija Organic Stile, koja je dobrovoljno uvela 40-časovnu nedelju tokom pandemije, rekla je da se promena pokazala pozitivnom.
„To je veoma dobra inicijativa koja je promenila naše živote“, rekla je vlasnica Danica Besera.
