Južna Afrika se može pohvaliti nekim od najboljih fosilnih zapisa na Zemlji. Fosili se nalaze u slojevima i stenama u mnogim delovima zemlje. Neki su stari milijarde godina.
Postoje mikrofosili koji datiraju iz arhejske epohe, pre između 3,5 i 3,3 milijarde godina, u pojasu Barberton Greenstone u provinciji Mpumalanga. Fosili sada izumrlih beskičmenjaka koji su živeli pre oko 444 miliona godina pronađeni su u provinciji Zapadni Kejp. Tako, takođe, postoje fosili velikih životinja kao što su sivatere (žirafe) i sabljezube mačke, stare 5 miliona godina. Fosili ove zemlje takođe sadrže izuzetan zapis o ljudskom poreklu, mapirajući našu evolucionu istoriju kroz vreme.
Ali fosili nisu samo delovi prošlosti koji omogućavaju naučnicima da pogledaju unazad. Oni takođe pružaju geolozima važne informacije o tome kako bi buduće okruženje moglo izgledati, igraju ulogu u donošenju političkih odluka i postale su deo našeg svakodnevnog života – često a da mi toga nismo svesni.
Fosili su vekovima davali ljudima gradivne blokove u arhitektonskim strukturama. Piramide u Gizi u Egiptu stare su oko 4.500 godina; kamenje od kojeg su izgrađeni staro je milionima godina—56 miliona do 34 miliona godina, tačnije. Građevinski blokovi piramida sadrže trilione fosilizovanih ostataka organizma koji živi u okeanu koji se zove foraminifera.
Ovi organizmi se i danas nalaze u okeanima. Kada umru, njihove školjke postaju očuvane i fosiliziraju se u sedimentu; ovo se stvrdne u stenu tokom veoma dugog vremenskog perioda. Kamen od kojeg su izgrađene piramide naziva se numulitski krečnjak – naziv potiče od vrste foraminifera od koje je napravljena, Nummulites gizehensis.
I nisu samo drevne civilizacije koristile fosile za gradnju. Mnoge moderne zgrade i strukture u Severnoj Americi i Evropi napravljene su od građevinskog ili popločanog kamena koji sadrži fosile. Ovo građevinsko kamenje vađeno je iz fosilnih slojeva stena datiranih u periode jure ili krede kada su dinosaurusi još lutali Zemljom.
Čak iu Južnoj Africi, neki uvezeni građevinski kamen sadrži fosile. Spomenik Biskupu Greju na Trgu Svetog Đorđa u Kejptaunu, na primer, sadrži mermer sa fosilima glavonožaca iz mezozoika koji datiraju više od 65 miliona godina.
Svakodnevno koristimo minerale, naftu, naftu i prirodni gas. Ove geološke resurse treba otkriti i proceniti pre vađenja. U regionima gde se fosili nalaze, geolozi ih koriste za datiranje stena i sedimenata kako bi pronašli i procenili ove resurse.
Određeni fosili su korisni po tome što daju starost sedimentima ili stenama; organizmi ili životinje koje su formirale fosile živele su samo tokom uskog vremenskog perioda u istoriji Zemlje. Neki slojevi stena sadrže fosile koji su živeli tokom vremena iu okruženju koje se može povezati sa savremenim ekonomskim resursima.
Ovo je važno u pronalaženju gde se nalaze određene stenske jedinice koje mogu ukazivati na ekonomske rezerve. Fosili, posebno mikrofosili — ostaci veoma malih do mikroskopskih životinja ili organizama — korišćeni su u istraživanju minerala, nafte i nafte širom sveta. U Južnoj Africi, mikrofosili pronađeni u basenu Karoo u centru zemlje, južnoj obali i pučini zapadne obale korišćeni su u istraživanju nafte, minerala i nafte.
Kada životinje, organizmi i biljke umiru u određenim sredinama i budu zatrpane pod debelim slojevima sedimenta, toplota i pritisak transformišu njihove ostatke na takav način da oni postanu deo nafte, prirodnog gasa ili uglja.
Tokom proteklih 150 godina velike količine ovih rezervi su izvađene da bi se obezbedio glavni izvor svetskih energetskih potreba. Fosilna goriva su odigrala nemerljivu ulogu u pokretanju globalne ekonomije. Oni proizvode električnu energiju, održavaju kretanje vozila i održavaju rad industrije. Danas se procenjuje da se skoro 80% energetskih potreba Južne Afrike zadovoljava fosilnim gorivima, posebno ugljem.
Međutim, fosilna goriva su neobnovljivi izvor energije. Njihovo spaljivanje doprinosi i klimatskim promenama i zdravstvenim problemima. U Južnoj Africi, kao iu većini drugih delova sveta, u toku je debata o tome kako koristiti više obnovljive energije umesto da se toliko oslanjaju na fosilna goriva.
Sagorevanje fosilnih goriva nanosi štetu životnoj sredini—ali proučavanje fosila pomaže geolozima da rekonstruišu prošla okruženja, nudeći uvid u verovatne buduće promene životne sredine.
Geolozi ili paleontolozi proučavaju stene koje sadrže fosile da bi razumeli okruženje koje su nekada nastanjivali. Oni zatim koriste ove informacije da procene kako će se okruženje, nivo mora ili okeani promeniti tokom vremena. Primer za to je period pliocena (pre 5,3 miliona do 2,6 miliona godina). Često se opisuje kao uporediva sa savremenim klimatskim promenama: tokom pliocena dogodilo se nekoliko globalnih geoloških događaja koji su doveli do današnjih okeanskih konfiguracija.
Ali nešto je nedostajalo tokom pliocena — ljudi. Bez obzira na to, naučnici pokušavaju da modeliraju kakve su prirodne reakcije Zemlje na porast ugljen-dioksida u atmosferi, pored efekata na ljude, proučavanjem pliocena kada su nivoi ugljen-dioksida bili na sličnim nivoima kao danas.
