KINGSTON – Dolazak kralja Čarlsa na britanski tron podstakao je ponovne pozive političara bivšim kolonijama na Karibima da uklone monarha kao šefa države, piše Rojters.
Čarls je nasledio svoju majku, kraljicu Elizabetu, koja je vladala 70 godina i umrla u četvrtak popodne.
Premijer Jamajke rekao je da će zemlja oplakivati Elizabetu, a njegov kolega u Antigvi i Barbudi naredio je da se zastave spuste na pola koplja do dana njene sahrane.
Ali u nekim krugovima postoje sumnje u ulogu daleki monarh treba da igra u 21. veku. Ranije ove godine, neki lideri Komonvelta izrazili su zabrinutost na samitu u Kigaliju u Ruandi zbog prelaska vođstva kluba od 54 nacije sa Elizabete na Čarlsa.
A osmodnevna turneja u martu sadašnjeg prestolonaslednika princa Vilijama i njegove supruge Kejt u Belize, Jamajku i Bahame obeležili su pozivi na isplatu reparacija i izvinjenje za ropstvo.
Barbados, jedna od desetak karipskih nacija koje su članice Komonvelta, odbacio je kraljicu kao šefa države prošle godine. Jamajka je nagovestila da bi uskoro mogla da sledi njen primer, iako su obe i dalje članice Komonvelta.
Istraživanje u avgustu pokazalo je da 56 odsto Jamajčana podržava uklanjanje britanskog monarha sa mesta šefa države.
Mikael Phillips, opozicioni poslanik u parlamentu Jamajke, 2020. godine podneo je zahtev za uklanjanje.
„Nadam se, kao što je premijer rekao u jednom od svojih izraza, da će se kretati brže kada na mestu bude novi monarh“, rekao je Filips u četvrtak.
Bivši premijer Svete Lucije, a sada lider opozicije Alen Častanet rekao je za Rojters da podržava, kako je rekao, „opšti“ pokret ka republikanizmu u njegovoj zemlji.
„Svakako bih u ovom trenutku podržao da postanemo republika“, rekao je on.
Aktivisti u regionu rekli su da je Charlesovo uspon na tron takođe prilika da se udvostruče pozivi na reparacije za ropstvo.
Više od 10 miliona Afrikanaca bilo je okovano u atlantsku trgovinu robljem od strane evropskih naroda između 15. i 19. veka. Oni koji su preživeli brutalno putovanje bili su primorani da rade na plantažama na Karibima i u Americi.
Iako Čarls nije spomenuo reparacije u svom govoru na konferenciji u Kigaliju, izrazio je tugu zbog patnje uzrokovane ropstvom.
„Ovo je kraj ere u kojoj je monarhija održavala status kvo nasleđa kolonijalizma“, rekla je profesorka Rosalea Hamilton, koordinatorka Mreže advokata Jamajke, koja je protestovala zbog kraljevske posete.
Kraljičini unuci imaju priliku da vode razgovor o reparacijama, dodao je Hamilton.
„Od onoga ko će preuzeti tu funkciju treba tražiti da dozvoli kraljevskoj porodici da plaća reparacije afričkom narodu“, rekao je Dejvid Deni, generalni sekretar Karipskog pokreta za mir i integraciju, sa Barbadosa.
„Svi treba da radimo na uklanjanju kraljevske porodice kao šefa države naših naroda“, rekao je on.
