Brazilski aktivista i ribar Aleksandar Anderson jednom rukom upravlja svojim čamcem, a drugom snima mrlju od ulja koja se širi preko zaliva Guanabara u Rio de Žaneiru.
On će postaviti video u aplikaciju razvijenu da razotkrije štetu po životnu sredinu u kultnom zalivu ključnom za turizam i ribarsku industriju, ali mučenog izlivanjem nafte, hemikalija i neprečišćenih otpadnih voda.
Zaliv Gvanabara, prirodna luka od oko 400 kvadratnih kilometara, bori se protiv zagađenja ne samo od poseta brodova i nesreća na naftnim platformama, već i od starih brodova napuštenih u njegovim vodama i oticanja iz gradova.
Frustrirani nečim što vide kao nedostatak zvaničnog odgovora, ribari u zalivu odlučili su da preuzmu stvari u svoje ruke i uz podršku nevladine organizacije 350.org, razvili su aplikaciju za njih.
„Nekoć smo slikali mobilnim telefonom ili kamerom“, ali bez tačnih geolokacijskih podataka, to je bilo od male koristi, rekao je Anderson – predsednik udruženja ribara Ahomar u zalivu – rekao je AFP-u dok je snimao stalan tok otpadnih voda koji se izlivaju iz brod.
Aplikacija mi, međutim, „daje precizne“ podatke sa kojima mogu anonimno podneti žalbu.
Informaciju proverava moderator i objavljuje ih na namenskoj veb stranici, nakon čega se prijavljuju vlastima kao što su državni regulator za zaštitu životne sredine Ibama ili brazilska mornarica, koja patrolira zalivom.
Svaki put kada prati mračne vode samo nekoliko sati, Anderson naiđe na nekoliko ilegalnih izlivanja, kaže on.
U roku od tri nedelje od pokretanja aplikacije 26. jula, 20 pritužbi je objavljeno na vebu, a više od 100 drugih je u analizi, prema administratorima.
„Inspekcijske agencije su uvek tvrdile da nemaju alate za rešavanje pritužbi“, rekao je Paulo Barone, koji pripada drugom lokalnom udruženju ribara.
Ali sa ovom novom aplikacijom, rekao je, vlasti „više ne mogu da poriču ili ignorišu“ žalbe.
Za brazilskog koordinatora 350.org Luiza Afonsa Rosarija, zanatski ribolovci su predugo na „prvi linijama“.
„Kompanije za naftu i gas, osim što zagađuju vode koje predstavljaju izvor hrane, prihoda i razonode za hiljade porodica, pogoršavaju klimatsku krizu… obezbeđujući fosilna goriva koja su glavni uzrok globalnog zagrevanja“, rekao je on. .
Ribari su bili posebno teško pogođeni izlivom 2000. godine kada je 1,3 miliona litara nafte bačeno u zaliv iz rafinerije Petrobras.
„To je završilo pecanje. Praktično više ne nalazite brancina (ili) oslića“, rekao je Roberto Markes Rezende, koji još uvek peca u regionu.
Za neke, bitka je više od samog izdržavanja.
Anderson, koji se godinama suprotstavlja petrohemijskoj industriji, kaže da je godinama bio meta pretnji i napada i da se nada da će aplikacija pomoći da se „odgovorni zaista kazne”.
„Tek tada ćemo rešiti ove probleme“, rekao je on.
