Venecuelanski orinoko krokodil je strašna zver, ali njegova ogromna veličina i oštri zubi nisu bili par ljudi koji su ih lovili do ivice izumiranja.
Milioni su zaklani u 20. veku, uglavnom zbog njihove kože, a danas je u Venecueli ostalo samo oko 100 odraslih ženki, prema podacima fondacije za prirodne nauke u zemlji Fudeci.
Naučnicima poznat kao Crocodilus intermedius, ogroman gmizavac je poreklom iz basena Orinoka koji Venecuela deli sa Kolumbijom.
Može da naraste do više od šest metara u dužinu i preko 400 kilograma, što ga čini jednim od najvećih krokodila na svetu.
Prema Međunarodnoj uniji za očuvanje prirode, ona je kritično ugrožena, pošto je pretrpela smanjenje populacije od 80 odsto u samo tri generacije početkom i sredinom 1900-ih.
Više od 2,5 miliona Orinoco krokodilske kože izvezeno je iz Venecuele od 1931. do 1934. godine, prema zvaničnim venecuelanskim podacima.
Danas je takva trgovina zabranjena, ali pretnja i dalje postoji: krokodi se ubijaju zbog jaja i mesa, a ponekad i iz straha. A njihovo stanište se stalno smanjuje i onečišćuje zagađenjem.
Napori koji su počeli 1990. da se uzgajaju novi krokodi u zatočeništvu doveli su do toga da je oko 10.000 pušteno nazad u venecuelansku divljinu.
Ali njihov broj se nije značajno povećao.
„Mi činimo deo… da uzgajamo životinje i onda ih pustimo, ali posle toga to više ne zavisi od nas, mora da postoji zaštita ovih životinja, nadzor, kontrola, mora da postoji ekološka edukacija“, zaštitnik prirode Federiko Pantin je rekao za AFP.
Pantin, 56, sa svojom suprugom Tuenade Hernandez u severnoj državi Aragva upravlja zoološkim vrtom Lesli Pantin – koji je dobio ime po njegovom ocu koji ga je osnovao. To je jedan od nekoliko centara za uzgoj krokodila u zemlji.
Pantin je u nedelju bio spreman za puštanje 160 mladunaca — malih i zelene kože sa crnim mrljama i svetlim očima — u reku Kapanaparo.
Par koji se uzgaja u zatočeništvu u zoološkom vrtu proizvodi oko 40 jaja istovremeno.
Jaja se inkubiraju oko 90 dana u vrlo specifičnim uslovima, zakopana u pesku na dubini od 33 centimetra, na temperaturi između 30 i 34 stepena Celzijusa (86-93 stepena Farenhajta) i vlažnosti od 85-90 odsto.
Krokodili se uglavnom izlegu u maju, a sa oko godinu dana bivaju oslobođeni.
Osoblje zoološkog vrta takođe hvata slobodno rođene bebe krokodila u reci kako bi ih odgajalo u relativnoj bezbednosti.
„Grabežljivost u prirodnom okruženju je veoma velika“ sa pticama, ribama i drugim gmizavcima koji se hrane bespomoćnim mladuncima, objasnio je Pantin.
Uzgajajući ih u zoološkom vrtu, 95 posto mladunaca preživi – dok bi većina umrla u svom prirodnom okruženju.
„Životinje ovde stižu dugačke oko 24 centimetra (9,4 inča) i teške oko 80 ili 100 grama (2,8-3,5 unci)… puštamo ih kada dostignu oko 80 ili 90 centimetara i teže četiri kilograma”, rekao je Pantin.
Prema Dijegu Bilbau, direktoru kompanije pod nazivom Rio Verde koja organizuje obilaske kako bi prisustvovali godišnjem puštanju mladih krokodila, ovaj sektor ima potencijal za prihod od turizma uz sporednu korist od očuvanja.
Ako se lokalno stanovništvo i autohtone zajednice mogu ubediti da vide kroks kao izvor prihoda, objasnio je on, „oni pomažu u njihovoj zaštiti“.
Zoološki vrt Pantin, koji takođe radi na očuvanju drugih ugroženih vrsta, kao što su zeba od crvenkaste zebe, žaba krastača i drvena kornjača, takođe nastoji da usađuje prirodan način upravljanja u posete školskim grupama.
„Sviđa mi se“, rekla je Hernandezova o ovom delu svog posla. „Sjeme očuvanja seje se u mladosti.“
