Kameno oruđe pronađeno duboko zakopano u sedimentu kamenoloma Koroljevo u Ukrajini ponovo ispisuje istoriju ljudske migracije.
Naizgled skromni komadi stene su oruđe koje je nekada koristio Homo erektus, naš direktni predak, a nova datiranja otkrivaju da predstavljaju najranije dokaze o obitavanju hominida na evropskom kontinentu.
„Ranije se smatralo da naši najraniji preci ne mogu da prežive u hladnijim, severnijim geografskim širinama bez upotrebe vatre ili složene tehnologije kamenih alata“, kaže arheolog Endi Heri sa Univerziteta La Trobe u Australiji.
„Ipak, ovde imamo dokaze da Homo erektus živi severnije nego ikada ranije dokumentovano u ovom ranom vremenskom periodu.
Istorija evolucije i širenja čovečanstva širom sveta je teška zagonetka za sastavljanje. Međutim, poslednjih godina su počeli da se pojavljuju dokazi da to nije bila jednostavna, linearna pripovest koja potiče iz jedne kolevke u jednom delu sveta. I nekoliko nedavnih dokaza sugeriše da se Homo sapiens možda kretao širom Evrope mnogo ranije nego što smo ranije mislili.
Što sve znači da ljudska istorija izgleda mnogo komplikovanije nego što smo ranije smatrali, a naše razumevanje toga ima neke ozbiljne rupe.
Naši modeli su uglavnom zasnovani na kamenim alatima, jer su oni – zajedno sa nekim oskudnim tragovima kostiju i nekoliko drugih robusnih artefakata – među retkim tragovima koji su sposobni da prežive kroz eone. Ipak, kameni artefakti nemaju pečat sa datumom proizvodnje, ostavljajući istraživačima da se oslone na okolne tragove kako bi odredili njihovu starost i mesto u istoriji.
Arheološko nalazište Korolevo je spektakularno. Dostiže dubinu od 14 metara (46 stopa) slojeva koji su se akumulirali tokom vremena, iz kojih su iskopane hiljade artefakata, koji datiraju mnogo milenijuma. Lokalitet je poznavao najmanje sedam odvojenih perioda okupacije hominida, u najmanje devet paleolitskih kultura do pre oko 30.000 godina.
Ali na lokalitetu nema bioloških ostataka, samo kamen, što isključuje uobičajenu tipičnu metodu radiokarbonskog datiranja bilo kojeg obližnjeg organskog materijala. Tokom decenija od otkrića alata, istraživači su mogli samo da nagađaju koliko su im godine.
Srećom, nedavni napredak je konačno omogućio precizno datiranje zakopanih stena, a tome se obratio tim na čelu sa arheologom Romanom Garbom iz Češke akademije nauka.
„Da bismo odgovorili na pitanja koja postavljaju arheologija i antropologija, moramo da koristimo metode nuklearne fizike i geofizike“, kaže Garba.
Tehnika koju su koristili naziva se kosmogenim nuklidnim sahranjivanjem datiranja, što koristi činjenicu da je materijal izložen na površini bombardovan kosmičkim zracima. Upoređivanjem raspada specifičnih atomskih jezgara, moguće je izmeriti koliko je vremena prošlo od kada je objekat poslednji put video nebo.
„Na lokalitetu Korolevo, posebno smo izmerili koncentracije kosmogenih nuklida berilijum-10 i aluminijum-26, koji imaju različite periode poluraspada“, objašnjava Garba.
„Ovi nuklidi se akumuliraju u zrnima kvarca kada je stena na površini zbog kosmogenog zračenja iz svemira, ali počinju da se raspadaju kada budu zakopani u zemlju. Odnos ova dva varira u zavisnosti od toga koliko dugo su klasovi bili zakopani ispod površine zemlje. Ovo nam omogućava da izračunamo njihovu starost od sahranjivanja.“
Tim je takođe koristio sopstveno matematičko modelovanje da odredi starost slojeva sedimenta, što je prvi put da je ova metoda korišćena za arheološko datiranje. Najranija starost koju su dobili ovom metodom bila je 1,42 miliona godina, za najstarije oruđe u sklopu.
Datiranje artefakata omogućilo je istraživačima da popune neke od praznina u istoriji ljudske migracije. Njihovo istraživanje pokazuje da je Homo erektus bio u Evropi pre 1,4 miliona godina, a migrirao je kroz Aziju pre 1,8 miliona godina. Najstariji poznati fosil Homo erectusa datira pre 2 miliona godina, pronađen u fragmentima u pećini u Južnoj Africi i mukotrpno složen.
Očigledno još uvek ima mnogo stvari koje ne znamo, ali ovo je korak u pravom smeru, kažu istraživači.
„Ostaje da se vidi da li je ovo bio deo opsežnije i još neotkrivene okupacije Evrope u to vreme“, kaže Heris.
