Kako širom sveta raste svest o problemu bacanja hrane, jedan krivac posebno privlači pažnju: oznaka „upotrebiti pre“, ili „najbolje korišćenje do“.
Proizvođači decenijama koriste oznaku da bi procenili vrhunsku svežinu. Za razliku od oznaka „koristi do“, koje se nalaze na kvarljivoj hrani kao što su meso i mlečni proizvodi, oznake „najbolje do“ nemaju nikakve veze sa bezbednošću i mogu podstaći potrošače da bace hranu koja je sasvim dobra za jelo.
„Oni čitaju ove urme i onda pretpostave da su loši, ne mogu da ih jedu i bace ih, a ovi urmi zapravo ne znače da nisu jestivi ili još uvek nisu hranljivi ili ukusni“, rekao je Peti Epl, menadžer u Food Shift-u, neprofitnoj organizaciji u Alamedi u Kaliforniji koja prikuplja i koristi hranu kojoj je istekao rok ili nesavršenu.
Da bi se pozabavili problemom, veliki britanski lanci kao što su Vaitrose, Sainsburi’s i Marks & Spencer nedavno su uklonili oznake „najbolje do“ sa prethodno upakovanog voća i povrća. Očekuje se da će Evropska unija do kraja ove godine objaviti reviziju svojih zakona o označavanju; razmatra se potpuno ukidanje oznaka „najbolje do“.
U SAD ne postoji sličan pritisak na ukidanje oznaka „najbolje do sada“. Ali postoji sve veći zamah da se standardizuje jezik na etiketama datuma kako bi se pomoglo da se kupci obrazuju o rasipanju hrane, uključujući pritisak velikih prodavaca i prehrambenih kompanija i dvostranačko zakonodavstvo u Kongresu.
„Mislim da je nivo podrške za ovo izuzetno porastao“, rekla je Dana Gunders, izvršna direktorka ReFED-a, neprofitne organizacije sa sedištem u Njujorku koja proučava otpad od hrane.
Ujedinjene nacije procenjuju da se 17% globalne proizvodnje hrane baca na otpad svake godine; većina toga dolazi iz domaćinstava. U SAD čak 35% dostupne hrane ostane nepojedeno, kaže ReFED. To dovodi do mnogo izgubljene energije — uključujući vodu, zemlju i rad koji ide u proizvodnju hrane — i veće emisije gasova staklene bašte kada neželjena hrana ode na deponije.
Postoji mnogo razloga zbog kojih se hrana baca, od velikih porcija do odbijanja kupaca nesavršenih proizvoda. Ali ReFED procenjuje da je 7% otpada hrane u SAD – ili 4 miliona tona godišnje – posledica konfuzije potrošača u vezi sa oznakama „upotrebiti pre“.
Oznake datuma su naširoko usvojili proizvođači 1970-ih da bi odgovorili na zabrinutost potrošača o svežini proizvoda. Ne postoje savezna pravila koja ih regulišu, a proizvođačima je dozvoljeno da odrede kada veruju da će njihovi proizvodi imati najbolji ukus. Samo formula za dojenčad mora imati datum „upotrebe do“ u SAD.
Od 2019. godine, Uprava za hranu i lekove — koja reguliše oko 80% američke hrane — preporučila je proizvođačima da koriste oznake „najbolje ako se koristi“ za svežinu i „koristiti do“ za kvarljivu robu, na osnovu istraživanja koja pokazuju da potrošači razumeju te fraze.
Ali trud je dobrovoljan, a jezik na oznakama se i dalje uveliko razlikuje, od „prodaje do” do „uživaj do” do „najsvežije ranije”. Istraživanje koje su u junu objavili istraživači sa Univerziteta Merilend otkrilo je najmanje 50 različitih oznaka datuma koje se koriste na policama namirnica u SAD i široko rasprostranjenu konfuziju među kupcima.
„Većina ljudi veruje da ako piše „prodati do“, „najbolje do“ ili „rok trajanja“, ne možete jesti nijednu od njih. To zapravo nije tačno“, rekao je Richard Lipsit, koji poseduje prodavnicu Groceri Outlet u Pleasantonu, Kalifornija, koja je specijalizovana za hranu s popustom.
Lipsit je rekao da se mleko može bezbedno konzumirati do nedelju dana nakon datuma „iskorišćenosti“. Gunders je rekao da se konzervirana roba i mnoga druga upakovana hrana mogu bezbedno jesti godinama nakon datuma „najbolje do“. FDA predlaže potrošačima da traže promene u boji, konzistenciji ili teksturi kako bi utvrdili da li je hrana u redu za jelo.
„Naša tela su veoma dobro opremljena da prepoznaju znake propadanja, kada hrana pređe svoju jestivu tačku“, rekao je Gunders. „Izgubili smo poverenje u ta čula i zamenili smo ga poverenjem u ove datume.
Neki lanci prehrambenih proizvoda u Velikoj Britaniji aktivno podstiču kupce da koriste svoja čula. Morrisons je u januaru uklonio datume „upotrebe do” iz većine mleka u prodavnicama i zamenio ih oznakom „najbolje do”. Co-op, još jedan lanac prehrambenih proizvoda, učinio je isto sa jogurtima svojih prodavnica.
To je promena koju neki kupci podržavaju. Ellie Spansvick, prodavac društvenih medija u Falmautu u Engleskoj, kupuje proizvode, jaja i druge namirnice na štandovima farmi i lokalnim prodavnicama kada može. Hrana nema oznake, rekla je, ali je lako videti da je sveža.
„Poslednja stvar koju treba da uradimo je da trošimo više hrane i novca jer ima oznaku na kojoj nam govori da je prošlost da se jede“, rekao je Spansvik.
Ali ne slažu se svi. Ana Vetrov iz Londona, koja sa suprugom vodi posao za renoviranje domova, brine da bez oznaka osoblje možda neće znati koje artikle treba ukloniti sa polica. Nedavno je kupila ananas i tek pošto ga je isekla shvatila je da truli u sredini.
„Imali smo datume na tim paketima poslednjih 20 godina. Zašto ga popravljati kada nije pokvaren?“ rekao je Vetrov.
Neki američki lanci — uključujući Valmart — prebacili su brendove svojih prodavnica na standardizovane oznake „najbolje ako se koristi“ i „koristi do“. Udruženje potrošačkih brendova — koje predstavlja velike prehrambene kompanije kao što su General Mills i Dole — takođe podstiče članove da koriste te oznake.
„Ujednačenost čini našim kompanijama mnogo jednostavnijim da proizvode proizvode i održavaju cene niže“, rekla je Kejti Denis, potpredsednica za komunikacije udruženja.
U nedostatku savezne politike, države su ušle u svoje zakone, frustrirajući prehrambene kompanije i prodavce namirnica. Florida i Nevada, na primer, zahtevaju datume „prodaje do“ za školjke i mlečne proizvode, a Arizona zahteva „najbolje do“ ili „iskorišćenje do“ za jaja, kaže Emili Broad Lieb, direktor Klinike za zakone i politiku hrane na Harvardu. Pravnog fakulteta.
Konfuzija je navela neke kompanije, poput Unilevera, da podrže zakon koji je trenutno u Kongresu koji bi standardizirao američke oznake datuma i osigurao da se hrana može donirati spasilačkim organizacijama čak i nakon datuma kvaliteta. Najmanje 20 država trenutno zabranjuje prodaju ili doniranje hrane nakon datuma navedenog na oznaci zbog straha od odgovornosti, rekao je Lieb.
Jasnija pravila označavanja i donacija mogu pomoći neprofitnim organizacijama kao što je Food Shift, koja obučava kuvare koristeći spasenu hranu. Čak pravi poslastice za pse od prezrelih banana, dobijene pileće masti i istrošenog zrna iz pivara, rekao je Epl.
„Definitivno moramo da se više fokusiramo na obavljanje ovih malih radnji kao što je rešavanje datuma isteka, jer iako je to tako mali deo celog problema otpada od hrane, to može biti veoma uticajno“, rekao je Apple.
