VAŠINGTON – Autsajder doveden da reformiše bolesni savezni Biro za zatvore obećao je u ponedeljak da će smatrati odgovornim sve zaposlene koji seksualno zlostavljaju zatvorenike, reformisati arhaične prakse zapošljavanja i doneti novu transparentnost agenciji koja je dugo bila utočište tajni i prikrivanja, piše AP.
Kolet Piters je detaljno opisala svoju viziju u širokom intervjuu za Asošiejted pres, što je bio njen prvi od kada je postala direktorka pre skoro tri meseca.
Ona je rekla da želi da preorijentiše praksu zapošljavanja i zapošljavanja agencije kako bi pronašla kandidate koji žele da „promijene srca i umove“ i okončaju sistemsku zloupotrebu i korupciju. Ona ne bi isključila zatvaranje problematičnih zatvora, iako trenutno nema planova za to.
Kao direktor zatvora u Oregonu, Peters je razvio „Oregonski način“ upravljanja zatvorima, koji ima za cilj da transformiše „okruženje unutar popravnih ustanova kako bi bilo normalnije i humanije“, navodi se na sajtu državnih zatvora. Nadgledala je oštar pad broja zatvorenika u Oregonu.
Skeptici unutar saveznog zatvorskog sistema ismevali su njen pristup kao „zagrli nasilnika“. Petersu to nije smetalo, ali je ponudio drugačiji termin: „čokoladna srca“.
Peters je rekla da je njen idealni zatvorski radnik zainteresovan za pripremu zatvorenika za povratak u društvo nakon izricanja kazne koliko i za održavanje reda dok su zatvorenici i dalje zaključani unutar zatvorskih zidova.
„Naš posao, kao što ste me čuli ranije, nije da pravimo dobre zatvorenike. To je stvaranje dobrih komšija“, rekao je Peters. „Oni se vraćaju u naše zajednice, i zato moramo da zaposlimo prave ljude na prednjoj strani sa takvim razmišljanjem da nam pomognu u tome.
To je odstupanje od prethodnog modela regrutovanja agencije koji je naglašavao aspekte za sprovođenje zakona. Petersov pristup je sličan načinu na koji se upravlja zatvorima u Norveškoj, gde je fokus iza rešetaka više na rehabilitaciji i promovisanju humanog pristupa.
Ali Peters priznaje velike prepreke reformisanju najveće agencije Ministarstva pravde, ogromnog broja od više od 30.000 zaposlenih, 158.000 zatvorenika i godišnjeg budžeta od oko 8 milijardi dolara.
Peters je do sada kao direktor posetio tri savezna zatvora.
Dva su bila izvor najvećih kontroverzi agencije: federalni ženski zatvor u Dablinu, Kalifornija, gde su upravnik i nekoliko drugih zaposlenih optuženi za seksualno zlostavljanje zatvorenika, i savezni zatvor u Šeridanu u Oregonu, gde zatvorenice kažu da im je zabranjeno tuširanje. tokom štrajka glađu i narušen od strane specijalnog taktičkog tima.
U utorak bi trebalo da poseti američki zatvor u Atlanti sa jednim od najglasnijih kritičara agencije u Kongresu, senatorom Džonom Osofom, D-Ga. Osofov komitet je istraživao agenciju i sukobio se sa njenim prethodnikom, Majklom Karvahalom.
Peters je u intervjuu jasno priznao da se agencija suočava sa ogromnom kadrovskom krizom koja je u središtu njenih brojnih problema, što je Karvahal odbio da uradi.
Nizak broj zaposlenih je ometao reagovanje na hitne slučajeve i usporio primenu Zakona o prvom koraku, remonta krivičnog pravosuđa koji zagovaraju demokrate i republikanci u Kongresu.
„Tražimo ljude koji žele da promene srca i umove, koji žele da budu dobri susedi, a bezbednost i sigurnost su glavni prioritet“, rekao je Peters. „To je promena paradigme i nadam se da će regrutovati prave ljude.
Peters je rekao da se kadrovska kriza, pogoršana pandemijom koronavirusa, samo pogoršala jer agencija traži nove načine da regrutuje oficire i zadrži svoje osoblje. Istraga AP-a iz 2021. godine otkrila je da je skoro jedna trećina pozicija federalnih popravnih službenika bila upražnjena, što je primoralo zatvore da koriste kuvare, nastavnike, medicinske sestre i druge radnike da čuvaju zatvorenike.
Sada se Zavod za zatvore ne takmiči samo sa drugim agencijama za sprovođenje zakona i korporativnim poslodavcima, već i sa restoranima brze hrane koji nude bonuse za potpisivanje. U nekim gradovima najveća prepreka su veliki troškovi života. A u ruralnim zajednicama, agencija se borila da pronađe mnogo kvalifikovanih kandidata.
Peters je takođe obećao da će imati nultu toleranciju prema bilo kom zaposlenom koji zloupotrebljava svoj položaj ili seksualno zlostavlja zatvorenike u njihovoj brizi.
„Moramo da nastavimo da držimo ljude odgovornim, dozvolimo ljudima da vide i shvate da ako se uključite u ovu vrstu nečuvenih aktivnosti, idete u zatvor“, rekla je ona.
Pre godinu dana, Ministarstvo pravde preduzelo je hrabar korak zatvaranja jednog od svojih problematičnijih objekata: zatvor na Menhetnu koji se raspada u kome se finansijer Džefri Epštajn ubio 2019.
Peters kaže da agencija tek treba da utvrdi da li će se zatvor, Metropolitenski popravni centar, ponovo otvoriti – zadatak koji bi zahtevao skupu strukturnu rekonstrukciju. Ona takođe ne isključuje zatvaranje još zatvora jer se računi za popravke gomilaju i populacija zatvorenika se menja.
„Uvek ćemo analizirati infrastrukturu“, rekao je Peters. „Imamo milijarde dolara u popravkama infrastrukture koje treba da se obave u svim našim institucijama. U nekom trenutku postoji povraćaj ulaganja kada su samo troškovi njihove popravke previsoki.“
Izveštavanje AP-a je otkrilo rasprostranjeno seksualno zlostavljanje i druga kriminalna ponašanja osoblja, desetine bekstava, smrti i ozbiljan nedostatak osoblja koji su ometali reagovanje na vanredne situacije.
„Rekao sam u ovoj prostoriji da moram da čujem dobro, loše i ružno“, rekao je Peters. „Ne možemo imati iznenađenja. Moramo da znamo šta se dešava unutar naše agencije da bismo mogli da pomognemo.”
Zavod za zatvore takođe je počeo da „proverava“ sigurnosne kamere u zatvorima širom SAD kako bi osigurao da policajci sprovode obilazak zatvorenika koji se drže u odvojenim stambenim jedinicama, što je velika kontroverza nakon što su dva policajca koja su trebalo da čuvaju Džefrija Epštajna lažirala dokumente u kojima se tvrdi da su ga proveravali dok su zaista spavali i kupovali preko interneta.
