Njujork je spreman da pojača svoj nadzor nad privatnim i verskim školama nakon godina pritužbi da hiljade dece završavaju ultraortodoksne jevrejske škole bez osnovnih akademskih veština, uključujući sposobnost čitanja engleskog jezika, prenosi Ap.
Odbor Regenta jednoglasno je u ponedeljak odobrio smernice kako bi se osiguralo da nastava u državnim privatnim i verskim školama bude ekvivalentna nastavi u državnim školama.
Pravila bi se primenjivala na svih 1.800 nedržavnih škola u Njujorku, ali bi imala najveći uticaj na ultrapravoslavne škole, zvane ješive, od kojih neke pružaju rigoroznu versku nastavu, ali malo ili nimalo nastave iz sekularnih predmeta poput engleskog, matematike, nauke i istorije.
Branioci škola kažu da roditelji imaju pravo da šalju svoju decu na programe koji su u skladu sa njihovim verovanjima i tradicijom. Dok su se Regents sastali u ponedeljak, demonstranti su se okupili ispred, neki sa natpisima: „Pre ćemo sedeti u zatvoru nego da menjamo obrazovanje naše dece.
Mnoge ješive u državi Njujork su moderne pravoslavne škole koje pružaju potpuni sekularni nastavni plan i program zajedno sa veronaukom. Ali bilo je pritužbi da neke ješive koje su vodili strogo poštovani hasidski Jevreji ne ispunjavaju osnovne akademske standarde.
Istraga „Njujork tajmsa“ objavljena u nedelju navodi primere nastavnika engleskog koji studentima govore samo jidiš, nastavnika koji koriste telesno kažnjavanje i diplomaca koji su rekli da su užasno nepripremljeni za život ili zaposlenje van svojih zajednica.
Praktično svi hasidski dečaci koji su 2019. polagali državne standardizovane ispite iz matematike i čitanja pali su, navodi se u izveštaju.
Konačno glasanje zakazano je za utorak o novim pravilima Regentskog odbora koji bi privatnim školama dali više puta da pokažu da ispunjavaju dugogodišnji zakonski mandat da obezbede obrazovanje koje je „suštinski ekvivalentno“ obrazovanju u javnim školama. Među kriterijumima je da se osnovni predmeti predaju na engleskom jeziku.
„Pokušavamo da se očigledno pridržavamo zakona, ali i da stvorimo određenu fleksibilnost oko toga“, rekla je državna komesarka za obrazovanje Beti Roza.
Državni zvaničnici za obrazovanje proveli su godine pokušavajući da uspostave ravnotežu. Početni set smernica objavljenih 2018. godine poništio je državni sudija koji je rekao da nisu pravilno sprovedene. Odeljenje je pregledalo oko 350.000 javnih komentara nakon objavljivanja najnovijeg predloga i izvršilo prilagođavanja kao odgovor, saopštile su vlasti.
„Propis poštuje da roditelji imaju ustavno pravo da šalju svoju decu u nezavisnu školu i da poštujemo poglede na svet škola i njihovih zajednica“, rekla je pomoćnica komesara Christina Coughlin.
Grupa Roditelji za obrazovnu i versku slobodu u školama, koja predstavlja ješive, kaže da porodice biraju da plaćaju privatne ili verske škole jer veruju u njihov obrazovni pristup.
„Vladna kontrolna lista, koju su osmislili advokati i sprovode birokrate, više koči nego unapređuje obrazovanje“, navodi grupa u mejlu. „Roditelji u Njujorku biraju obrazovanje u ješivi više od 120 godina i ponosni su na uspešne rezultate i nastaviće da čine isto, sa ili bez blagoslova ili podrške državnih lidera u Albaniju.
Prema pravilima, škola može pokazati ekvivalentnost, na primer, korišćenjem procena koje je odobrila država ili upravljanjem srednjom školom koju je registrovao Regentski odbor. Takođe ga može pregledati lokalni školski okrug.
Grupe koje predstavljaju rimokatoličke i hrišćanske škole rekle su da su uverene da njihove škole ispunjavaju suštinski ekvivalentne standarde.
Naftuli Moster, koji je osnovao grupu za poboljšanje sekularnih standarda u ješivama, rekao je da brine da će škole iskoristiti pitanje kulturne osetljivosti da iskoriste rupe bez jasnijih uputstava o tome kako će se propisi sprovoditi, čime se očekuje da će se država pozabaviti u narednom Nekoliko meseci.
„Nije bitno kako to predajete ili šta uključujete u nastavu“, rekao je Moster telefonom. „Objektivno je da li predajete nauku. Ne postoji jevrejska nauka. Objektivno je da li predajete ili ne predajete društvene nauke.“
Privatne škole koje ne pređu taj prag dobiće vremena da prilagode nastavu, rekli su državni zvaničnici za obrazovanje.
Ali oni koji možda odbiju da se povinuju mogli bi izgubiti državno finansiranje i svoj status škole u državi. Roditelji koji nastave da šalju svoju decu u takvu školu mogli bi da krše državni zakon o obaveznom obrazovanju koji zahteva da se deci između šest i 16 godina obezbedi program nastave, bilo u javnoj školi ili negde drugde.
Danijel Morton Bentli, advokat Državnog odeljenja za obrazovanje, rekao je u petak da se veliki deo odbijanja javnosti fokusirao na „filozofsko protivljenje državnoj regulativi nedržavnih škola“, za koju je rekao da je propisano zakonom i da se ne menja postupkom Redžentsa.
Okruzi javnih škola bi morali da završe početne preglede nedržavnih škola u okviru svojih granica do kraja školske 2024-25.
