Departman za didaktiku matematike, eksperimentalnih i društvenih nauka analizirao je znanje o pticama učenika srednjih škola i njihov odnos prema očuvanju.
Učenici su pokazali da imaju oskudno znanje o migraciji ptica i identifikaciji vrsta, i uprkos njihovom dobrom ekološkom stavu, mnogi smatraju da su napori za očuvanje preterani i koče ekonomski razvoj.
U zapadnim društvima, način na koji se shvataju priroda i životna sredina je veoma važan, jer poznavanje njih može uticati na stavove o životnoj sredini. Ekološko obrazovanje je ključno sredstvo kada je u pitanju povećanje svesti, a niz programa se nudi iu formalnom iu neformalnom okruženju.
Centar za ptice Urdaibai (UBC), koji se nalazi u srcu rezervata biosfere Urdaibai, ima brojna staništa neophodna za posmatranje i očuvanje ptica selica i takođe je idealna lokacija za vođenje programa edukacije o životnoj sredini.
Iako su programi za približavanje biodiverziteta mladima vođeni već dugi niz godina u ovim sredinama, njihova efikasnost do sada nije procenjena.
Na osnovu programa edukacije o životnoj sredini ovog tipa, istraživači sa Odeljenja za didaktiku matematike, eksperimentalnih i društvenih nauka UPV/EHU analizirali su u kojoj meri je 908 srednjoškolaca koji su učestvovali u aktivnostima Centra za ptice Urdaibai tokom jednog dana usvojili ono što su videli. i naučio. Istraživanje je objavljeno u Međunarodnom časopisu za istraživanje životne sredine i javno zdravlje.
Da bi to uradili, učenici su popunili pisani upitnik kako bi utvrdili svoje percepcije o rezervatu biosfere Urdaibai (UBR) i močvarama, njihovo interesovanje za biodiverzitet, njihovu sposobnost da identifikuju vrste ptica, svoje znanje o migraciji ptica i njihov stav prema očuvanju.
Istraživač Unai Ortega je naglasio da je glavni cilj istraživanja bio, prvo, dijagnosticiranje znanja i stavova učenika i, drugo, evaluacija ovih programa ekološkog obrazovanja. „Veoma su česti, ali njihova efikasnost nije procenjena, tako da moramo da znamo koliko dobro ovi programi ostvaruju svoje ciljeve“, objasnio je on.
Istraživači su otkrili da srednjoškolci imaju oskudno znanje o rezervatima biosfere, močvarama i migracijama ptica, posebno kada je u pitanju identifikacija vrsta ptica. Međutim, uprkos visokim ocenama u ekološkim stavovima, mnogi studenti smatraju da su napori za očuvanje u ovim sredinama preterani i ometaju ekonomski razvoj.
Rezultati su takođe pokazali da učenici iz ruralnih područja i oni koji žive u ili oko rezervata biosfere Urdaibai znaju više o lokalnom biodiverzitetu, kao i učenici koji su u osnovnoj školi izradili plan vezan za ptice.
Studija zaključuje da „jednodnevni programi ne utiču na obrazovanje o životnoj sredini“, rekao je Ortega. „Iako su kratkoročno korisni u promovisanju znanja i stavova o životnoj sredini, ovi programi su ograničene efikasnosti.“
Stoga su istraživači istakli da bi bilo preporučljivo prilagoditi program edukacije o životnoj sredini Centra za ptice Urdaibai tako da se može uključiti u formalne kontekste kroz praktične aktivnosti ili projekte i kako bi rezultati mogli biti sistematski evaluirani. Oni su naglasili važnost nastavka razvoja „dugoročnih strategija“ za sistematske evaluacije ovog tipa.
Ortega je istakao važnost emocionalne vezanosti u ekološkoj pismenosti. Prema njegovom mišljenju, „bitno je osećati da je vredno brinuti o onome o čemu treba da se brine”. S tim u vezi, mnogi od nas su „učestvovali u ovoj vrsti programa, ali nivo ekološke pismenosti nije povećan, naprotiv, podaci govore da je ta pismenost u opadanju“, istakao je on.
