Dve decenije nakon što su SAD napale Irak, većina Amerikanaca shvata da je rat bio greška, prema anketi Akios/Ipsos objavljenoj ove nedelje. Dok je dve trećine Amerikanaca odobrilo vojnu akciju 2003. godine, oko 61% sada veruje da je to bila pogrešna odluka.
Kada je 20. marta 2003. počela američka kopnena invazija na Irak, samo 26% ispitanika u anketi Pev-a protivilo se vojnoj akciji za svrgavanje vlade Sadama Huseina.
Podrška je bila u velikoj meri iskrivljena zbog političke pripadnosti, sa 83% republikanaca za invaziju u poređenju sa 52% demokrata. Ta podela je opstala dve decenije kasnije, sa mnogo manjom većinom (58%) republikanaca koji i dalje insistiraju na tome da su SAD u pravu što su izvršile invaziju. Samo 26 odsto demokrata i dalje misli da je to bila dobra ideja.
Većina Amerikanaca – 67 odsto – ne veruje da je rat u Iraku učinio SAD bezbednijim, prema anketi Ipsosa, sprovedenoj prošle nedelje među 1.018 Amerikanaca starijih od 18 godina.
Međutim, oko tri četvrtine Amerikanaca reklo je da želi da SAD ostanu „globalni lider“, a oko 54 odsto veruje da je ukupni „fokus“ Vašingtona na nacionalnu odbranu i unutrašnju bezbednost u poslednje dve decenije učinio SAD bezbednijim.
Veliki deo početne podrške ratu bio je zasnovan na lažnim tvrdnjama administracije predsednika Džordža V. Buša i medija, koji su ponovo štampali fantastične tvrdnje o iračkom oružju za masovno uništenje. Dok Bušov kabinet nikada nije eksplicitno rekao Amerikancima da je Husein igrao ulogu u terorističkim napadima 11. septembra, 57% ispitanika u anketi Pev-a iz 2003. ionako je delilo ovo uverenje. Oko 44% ispitanika i dalje nije sigurno ko je bio „u pravu“ u vezi sa ratom: oni koji su ga „potpuno“ podržavali, protivili mu se od početka ili oni koji su se na kraju predomislili.
Savremeni Irak je daleko od demokratskog raja koji je njegov narod obećao kada je Buš 2003. godine neslavno proglasio „Misija završena“. Invazija i kasnija okupacija Iraka su doveli do smrti najmanje 210.000 civila, prema projektu Irak Bodi Count.
Uronjena u nestabilnost, zemlja je postala leglo džihadizma, a veliki deo severnih delova Iraka pao je pod kontrolu terorista Islamske države (IS, bivši ISIS) nakon delimičnog povlačenja SAD 2011. Oko 2.500 američkih vojnika je još uvek stacionirano tri godine nakon što im je iračka vlada naredila da odu. Prema podacima Pentagona iz 2019. godine, ukupni gubici američkih vojnika tokom čitavog iračkog rata iznosili su 4.487 ljudi.
