Oni koji traže posao koji žele da dobiju ulogu u altruističkoj organizaciji mogu se osećati previše krivim da bi tražili veću platu, prema novoj studiji Poslovne škole McCombs na Univerzitetu Teksas u Ostinu.
I profitne i neprofitne organizacije sve više koriste ono što se naziva „uokvirivanje društvenog uticaja“ koje naglašava da njihov rad ima dobrobit za društvo.
Iako kompanije mogu imati sasvim plemenite namere kada koriste uokvirivanje društvenog uticaja, nedavna studija docenta menadžmenta u Teksasu Mekombsa Insije Husein ilustruje kako to može da deluje protiv potencijalnih zaposlenih tokom pregovora o platama. Konkretno, kandidati za posao izloženi takvim porukama smatraju da bi bilo protivno normama kompanije tražiti veću platu.
„Ovo govori o širem društvenom fenomenu o tome kako gledamo na novac kada je u pitanju činjenje dobra“, rekao je Husein. „Postoji implicitna pretpostavka da se novac i altruizam ne mešaju. Novac kvari pokušaje da se učini dobro. Čak i ako kandidati za posao ne moraju nužno da se pridruže ovom stavu, oni pretpostavljaju da će menadžeri za zapošljavanje hoće.
Istraživanje je unapred onlajn u Nauci o organizacijama.
Hussain i koautori Marko Pitesa i Michael Schaerer sa Singapurskog univerziteta za menadžment i Stefan Thau iz INSEAD-a otkrili su da su se kandidati za posao koji su bili izloženi okvirima društvenog uticaja uzdržali od pregovora o većim platama jer im je bilo neprijatno zbog tog „pitanja“.
Bili su zabrinuti da bi traženje veće materijalne nagrade kada je organizacija naglasila altruističke ciljeve bilo neprikladno od strane onih koji imaju moć zapošljavanja, pa bi stoga mogli biti nepovoljno posmatrani.
Istraživači opisuju ovaj stav kao efekat „samocenzure“, za koji je Husein rekao da je novi nalaz za istraživanje uobličavanja društvenog uticaja i zahteva za platama. Prethodni rad je pretpostavljao da su kandidati žrtvovali platu za smislen rad. Husein i njegove kolege pokazuju da ovaj efekat može biti vođen kandidatima za posao koji se osećaju neprijatno zbog takvih pregovora.
Nejasno je da li kompanije namerno koriste uokvirivanje društvenog uticaja da bi suzbile plate. Ali, bez obzira na to, istraživači sugerišu da menadžeri treba da budu svesni koliko to može koštati kompaniju u smislu ljudskih resursa. Oni sugerišu da ako su menadžeri obrazovani o njihovoj pristrasnosti prema čistoći motivacije, oni mogu bolje ublažiti svoj pristup budućim zaposlenima koji pitaju za materijalne nagrade.
Oni takođe preporučuju menadžerima da stvore veću transparentnost u vezi sa normama i vrednostima kompanije u vezi sa nadoknadama, kao i da nude nagrade za posao na osnovu objektivnih kriterijuma umesto pregovora o platama.
„Ljudi koji traže posao mogli bi da razmotre da li kompanije koje naglašavaju društveni uticaj brinu o svojim zaposlenima – finansijski ili na drugi način“, rekao je Husein. „Kompanije ne bi trebalo da pretpostavljaju da ekstrinzično motivisani radnici ne mare za posao i da nisu voljni da naporno rade da bi dobro poslovali.“
