AI Vincent Van Gogh je strpljiv, ali nije impresioniran još jednim pitanjem o njegovom odsečenom uhu.
„Izvinjavam se zbog bilo kakve zabune, ali izgleda da ste pogrešili“, kaže avatar velikog slikara, onim upornim tonom koji je poznat svakome ko se igrao sa AI jezičkim modelima.
„Odsekao sam samo mali deo ušne školjke“, insistira on (u stvari, postoji više izveštaja o tome kako je umetnik unakazio svoje uvo).
Veštačka inteligencija Van Gog pojavljuje se na video ekranu na kraju izložbe blokbastera u Musee d’Orsai u Parizu. Izložba, koja traje do februara, posvećena je poslednjim nedeljama njegovog života u selu Auvers-sur-Oise, severno od francuske prestonice.
Van Gog se upucao zarđalim pištoljem 1890. godine u dobi od 37 godina. Trebalo mu je dva dana da umre.
Ali AI Vincent je iznenađujuće dobro upućen u terapijski govor 21. veka.
„Iako sam se suočio sa problemima mentalnog zdravlja, moj prelazak u Auvers-sur-Oise nije bio motivisan željom da okončam svoj život“, kaže on.
Kao što jasno pokazuje 40-ak slika na izložbi u Orseju, njegove poslednje nedelje bile su izuzetno plodne, pune remek-dela, uključujući „Crkva u Oversu“, „Pšenično polje sa vranama“ i njegovu poslednju „Korenje drveća“.
Još više iznenađuje što ovaj period nikada nije bio posvećen posebnom izlogu, rekao je Christophe Leribault, predsednik Musee d’Orsai.
Među najzanimljivijim stvarima je soba posvećena njegovim panoramama „dvostrukog kvadrata“, tehničkoj revoluciji u kojoj je koristio veoma duga i tanka platna, predočavajući pejzaže širokog ekrana bioskopa.
Stoga je možda prikladno da se emisija završava modernim tehnologijama, koje su postale sve češće kako izložbe pokušavaju da privuku mladu publiku.
Kao i Van Gogh chatbot, posetioci takođe mogu da nose slušalice za virtuelnu stvarnost da uđu u kuhinju dr Gačea, gde je Van Gog proveo vreme poslednjih nedelja, da krenu na nadrealno putovanje oko ogromne verzije njegove palete boja i urone u koreni drveta njegove poslednje slike.
Najsavremeniji šlem tajvanske firme Vive Arts može da prati ruke korisnika – bez potrebe za ručnim kontrolerima – omogućavajući im da pokupe predmete u virtuelnom svetu i igraju se kuglicama boje.
AI, nasuprot tome, prikazuje neke od problema u razvoju tehnologije u nastajanju.
Upitan o njegovoj omiljenoj boji, AI Vincent je vrlo siguran (žuta).
Ali on se bori da prepozna ljude u svom životu, ne uspevajući da pronađe ime dr Gašea na pitanje francuskog novinara.
„Prepoznaje reči na francuskom jeziku, ali još uvek moramo da fino podesimo AI tako da bolje razume prave imenice“, rekao je Kristof Renodino, šef Jumbo Mana, start-apa iz Strazbura koji je dizajnirao mašinu.
„Ovaj eksperiment će nam omogućiti da poboljšamo model“, dodao je on.
