Preko 300.000 pojedinaca i porodica širom Britanije moglo bi biti primorano da ostane beskućništvo sledeće godine ako ne dođe do promene trenutne politike britanske vlade, sa hiljadama koje pate od najgorih oblika beskućništva, uključujući spavanje na ulici, surfovanje na sofi i život u privremenim smeštajima kao što su hosteli i pansioni.
The Homelessness Monitor: Great Britain, novo istraživanje dobrotvorne organizacije Crisis za beskućnike koju vodi Univerzitet Heriot-Vatt, pokazuje da je procena povećana sa 227.000 u 2020., što je povećanje od 32%.
Projekcija je zasnovana na aktuelnim vladinim politikama koje se nastavljaju bez promena, kao što je zamrzavanje stambenih beneficija od strane Vlade Ujedinjenog Kraljevstva, koje je zasnovano na zastarelim nivoima zakupnine za 2018–19. i ne ide u korak sa rastućim troškovima zakupnina i širim pritiscima troškova života .
Istraživanje pokazuje kako će kriza troškova života, povećanje stanarina i povlačenje vanrednih mera koje su bile na snazi tokom pandemije naterati hiljade domaćinstava u nesigurne situacije. Više od polovine od procenjenih 300.000 pojedinaca i porodica biće surfovanje na sofi, oblik beskućništva koji je u velikoj meri skriven, ali i dalje rasprostranjen.
The Homelessness Monitor naglašava značajne razlike između tri nacije. Engleska ima mnogo veće stope najgorih oblika beskućništva u poređenju sa Škotskom i Velsom, kao i manje socijalnih iznajmljenih domova u odnosu na njeno stanovništvo. Istraživači su takođe posmatrali količinu novca poreskih obveznika koji se troši na različite mere za borbu protiv beskućništva.
Istraživači predviđaju da će se broj domaćinstava u privremenom smeštaju skoro udvostručiti u Engleskoj u narednih 20 godina ako se ne promeni trenutna politika, dostižući sedam domaćinstava na svakih 1000 do 2041. godine, dok će ostati relativno stabilna u Škotskoj i Velsu.
Plan škotske vlade da okonča beskućništvo — prvi u Velikoj Britaniji — doveo je do koraka ka brzom smeštanju ljudi koji su iskusili beskućništvo u bezbedan, naseljen smeštaj.
Vlada Velsa obećala je da će „fundamentalno reformisati“ usluge beskućnika i izgraditi 20.000 novih socijalnih domova. Takođe je kreirao ambiciozan akcioni plan za nadgradnju napretka postignutog tokom pandemije, kada je grubo spavanje dramatično smanjeno širom Velsa, i da bi se na kraju okončali svi oblici beskućništva u Velsu u roku od pet godina.
U međuvremenu, Vestminsterska vlada ima uži fokus. Ona se obavezala da će okončati grubo spavanje do kraja sadašnjeg parlamenta, ali nema širu strategiju za rešavanje drugih oblika beskućništva.
Met Dauni, izvršni direktor Kriznog sektora, rekao je: „Idemo ka katastrofalnoj situaciji, u kojoj se stotine hiljada porodica i pojedinaca u ekstremnoj finansijskoj nevolji suočavaju sa prisiljavanjem da napuste svoje domove u sistem koji je već napet do tačke loma.
„Preko naših usluga vidimo da su ljudi pod ogromnim pritiskom jer rastući troškovi za osnovne potrepštine kao što su hrana i grejanje uništavaju njihove ograničene budžete. Iako će vladine akcije da povećaju beneficije i ograničenje beneficija, u skladu sa inflacijom, staviti više novca u ljude džepovima, to im neće pomoći da pokriju kiriju.Neuspeh da investiraju u beneficije za stanovanje tokom recesije i bolne krize troškova života je iskreno neodgovoran i mora se poništiti.
„Dugoročno gledano, Vlada Vestminstera mora da postavi jasan plan za isporuku zaista pristupačnih domova kako bi se borila protiv strašne nestašice i ograničila prekomerno oslanjanje na neodgovarajući privremeni smeštaj. Ovi koraci će ljudima pružiti jaču zaštitu od iznenadnih finansijskih pritisaka i pomoći u održavanju krov nad njihovim glavama. Znamo da je beskućništvo rešivo i znamo koje su promene u politici potrebne da bi se ovi brojevi smanjili — potrebna je politička volja da se ovaj program pokrene napred.“
Profesor Suzanne Fitzpatrick sa Univerziteta Heriot-Vatt je rekla: „The Homelessness Monitor naglašava kako različite vladine politike, šire stambeno tržište i pristup socijalnom stanovanju imaju ogroman uticaj na ljude koji doživljavaju beskućništvo. Naša komparativna analiza najgorih oblika beskućništva širom sveta Velika Britanija osvetljava velike razlike između Engleske, Škotske i Velsa koje zakonska statistika beskućnika propušta.
„Različiti pristupi tri vlade doveli su do veoma različitih ishoda za ljude u tri nacije, pri čemu Engleska zaostaje. Naša analiza pokazuje da je važno fokusirati se ne samo na to koliko se novca troši na borbu protiv beskućnika, već i na šta se troši— pošto vlada Vestminstera troši više od polovine svog budžeta na servisiranje rastućih troškova privremenog smeštaja koji će se samo pogoršati, dok se vlade Velsa i Škotske relativno više fokusiraju na podršku i prevenciju.“
