Razvoj prijateljstava kod dece često se smatra normalnim segmentom detinjstva, ali za neke mališane taj proces može biti izazovan. Prema Nacionalnoj anketi o zdravlju dece sprovedenoj od strane Dečje bolnice C.S. Mot Univerziteta u Mičigenu, svaki peti roditelj izjavljuje da njihovo dete, uzrasta od šest do 12 godina, nema dovoljno prijatelja ili ih uopšte nema. Uvereni su da bi njihova deca želela da steknu nova prijateljstva.
Sara Klark, ko-direktorka Mott Poll-a, ističe da prijateljstva igraju značajnu ulogu u opštem zdravlju i razvoju dece, te da imaju uticaj na emocionalno blagostanje, samopouzdanje i socijalne veštine. Međutim, neki roditelji primećuju da se njihova deca suočavaju sa izazovima u uspostavljanju prijateljstava, bilo zbog ličnosti, socijalne anksioznosti, zdravstvenih problema ili nedostatka prilika.
Većina roditelja identifikuje barem jedan faktor koji otežava deci da steknu nove prijatelje, dok pojedini ističu da stidljivost ili neprijateljski odnosi u društvu predstavljaju prepreke. Takođe, roditelji ističu da izazovi u prijateljstvima mogu proisteći iz lošeg ponašanja drugih dece, dok manji broj navodi da invaliditet ili zdravstveno stanje njihovog deteta čine sklapanje prijateljstava težim.
Mlađa deca se češće susreću sa poteškoćama u stvaranju novih prijateljstava zbog već formiranih grupa među vršnjacima ili nedostatka prostora za okupljanje. Ovo su zaključci Nacionalne reprezentativne ankete sprovedene na uzorku od 1.031 roditelja dece uzrasta od 6 do 12 godina u avgustu 2024. godine.
Tri od četiri roditelja preduzimaju korake kako bi pomogli svom detetu da stekne nova prijateljstva, kroz organizovanje igara, upisivanje u aktivnosti sa slično zainteresovanom decom ili pružanjem saveta za sklapanje prijateljstava. Uz to, neki roditelji pokušavaju da se sprijatelje sa roditeljima dece istog uzrasta.
Važno je pružiti podršku deci u procesu sklapanja prijateljstava kroz balansirani pristup vođenja, ohrabrivanja i omogućavanja dece da samostalno razvijaju socijalne veštine. Deca koja se bore sa stidljivošću ili socijalnom anksioznošću mogu zahtevati poseban pristup, a roditelji im mogu pomoći kroz odabir aktivnosti u malim grupama i pružanjem podrške za udobnost u interakciji sa vršnjacima.
Klark naglašava da je važno da roditelji prate kako deca koriste društvene medije, s obzirom na potencijalne rizike po mentalno zdravlje poput anksioznosti i depresije. Upravljanje društvenim medijima sa detetom odgovorno je i zahteva pažljiv pristup.
Roditelji takođe izražavaju zabrinutost oko uticaja prijatelja njihove dece i preferiraju sličnost u porodičnim vrednostima. Međutim, Klark upozorava da ograničavanje dečjih prijateljstava na slične krugove može negativno uticati na razvoj širih perspektiva i društvenih veština kod dece.
