„Citiraću visokog predstavnika EU (Žozepa) Borela: Nažalost, prošle nedelje nije postignut dogovor, ali to nije kraj priče. Proces se nastavlja, dijalog Beograda i Prištine je jedini način da se reše pitanja i lideri su se dogovorili da nastave zajedno da rade“, rekao je Žofre u intervjuu za Kurir od subote.
Govoreći o pritiscima na Beograd da uvede sankcije Rusiji, on navodi da Srbija „u cilju napredovanja u pristupanju mora dodatno da se uskladi sa politikama EU, uključujući tu i spoljnu politiku i sankcije“.
„Ruska agresija na Ukrajinu je svakako stavila u prvi plan agende pitanja spoljne i bezbednosne politike, ali usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU jeste i uvek je bilo je deo procesa pristupanja“, rekao je Žofre.
On je naveo da se „ukupno gledano beleži znatan pad u usklađivanju (Srbije) sa stavovima EU“.
„Zato podsećamo Srbiju da u cilju napredovanja u pristupanju mora dodatno da se uskladi sa politikama EU, uključujući tu i spoljnu politiku i sankcije. To nije pritisak, već deo procesa koji je Srbija tražila i prihvatila, što su potpuno normalna očekivanja i to je dobro znano svim relevantnim srpskim zvaničnicima sa kojima stalno vodimo dijalog“, rekao je Žofre.
Povodom sankcija EU protiv uvoza ruske nafte koje će Srbiju dovesti u energetski veoma tešku situaciju, Žofre je rekao da su sankcije „ciljane i proporcionalne“.
„Ipak, one nose ogromnu cenu za građane EU, jer i mi sami zavisimo od ruske nafte. Ali to je cena koju vredi platiti za slobodu i mir“, dodao je.
Kada je reč o porukama iz Hrvatske da će blokirati Srbiju na putu ka EU zbog podizanja optužnice protiv hrvatskih oficira za zločin iz 1995, ambasador EU navodi da „nije lako rešavati nasleđe iz prošlosti kada se toliko tragedija dogodilo i one su još sveže“.
„Sve uključene strane treba da ih rešavaju putem dijaloga i saradnje“, rekao je šef Delegacije EU u Srbiji.
