U Pragu se održava prvi sastanak Evropske političke zajednice koji će okupiti lidere Evropske unije, kao i 17 lidera iz drugih evropskih država. Učestvovaće i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Emanuel Žiofre ističe da je danas važan dan, kao i da novi samit ima novu strukturu i organizaciju i da uključuje sve u Evropi osim Rusije i Belorusije.
„Imamo 44 lidera iz EU, zemlje Zapadnog Balkana, Kavkaza, Jermenije, Turske i mnogih drugih. Naravno, tu su i lideri institucija EU, a drago mi je što će predsednik Vučić biti tu“, rekao je Žiofre.
Objasnio je da je to novi forum gde će učesnici moći da sednu i zajedno razgovaraju o ključnim pitanjima važnim za sve.
„To je novi forum gde će svi podjednako moći da izraze svoje mišljenje o bezbednosti našeg kontinenta, bezbednosti koja je ugrožena ruskom invazijom na Ukrajinu, bezbednosti koja je svakodnevni izazov zbog Rusije“, dodaje Žiofre.
Pored toga, kako kaže, pitanje o kome će biti reči je i ekonomija.
„Kako možemo da bolji prosperitet postignemo. Ključno pitanje je i energetike, mobilnosti – to su sve pitanja koja su relevantna za sve nas i važno je da imamo ovaj forum kako bismo mogli o njima da razgovaramo“, poručuje Žiofre.
Žiofre poručuje da nema alternative proširenju EU i da ćemo to videti u Pragu.
„Proširenje se neće završiti, sasvim suprotno. Nakon ruske invazije videli smo novu dinamiku i novo interesovanje za proces proširenja. U junu je EU odlučila da da status kandidata Moldaviji i Ukrajini i perspektivu za kandidaturu Gruziji, zatim smo u julu imali početak pregovora sa Severnom Makedonijom i Albanijom koje su bile blokirane mesecima, sada samo uspeli da napravimo napredak. A prošlog decembra otvorili smo klaster sa Srbijom na temu zelene agende“, naveo je Žiofre.
Ukazuje da su to sve važni koraci u naretku ka proširenju.
„Ne možemo da govorimo o zahtevima, ucenama i pritiscima. Bitno je da se napreduje u procesu, pravila su jasna od samog početka i vrlo nam je drago da je Srbija odlučila da ide putem ka EU, zato što je cenimo, mislimo da ona može umnogome da pomogne da EU bude jača. LJudi u Srbiji su puni energije, kreativnosti, puno je vrednih ljudi koji mogu našu EU da još ojačaju“, naglašava Žiofre.
Za to je, kako kaže, potreban čitav niz reformi o ključnim pitanjima, između ostalog o vladavini prava, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, a treba podići i standarde u ekologiji.
„Ima naravno i važnih pitanja pored ovih osnovnih, a to je napredak u normalizaciji odnosa sa Kosovom u kontekstu dijaloga i naravno spoljna bezbednosna politika je takođe važno pitanje“, ističe Žiofre.
Mnogi političari i analitičari kažu da je usklađivanje sa spoljnom politikom Evropske unije postavljen kao novi uslov za pristupanje koji u početku nije bio planiran. Žofre kaže da to nije tačna analiza.
„Postepeno usklađivanje sa spoljnom politikom EU je oduvek bio deo razgovora i štaviše kada vidimo šta se prošle 2021. godine desilo, Srbija je napravila čitav niz poruka koji joj je omogućio da otvori četiri poglavlja u decembru, a započela je i reforme na Ustavu i mnoge druge, ali je takođe Srbija povećala stopu usklađenosti sa EU“, dodaje Žiofre.
Navodi da je to bio jasan pokazatelj kojim je Srbija pokazala posvećenost procesu evrointegracija, kao i da je „stopa usklađenosti sa spoljnom politikom EU zaista skočila“.
„Tačno je da nakon što je Rusija odlučila da pokrene invaziju na svog suseda Ukrajinu da je spoljna politka postala važno pitanje svuda, zato što menja naše živote i mnogo je bitnije nego što je bilo ranije, sve se promenilo, to su reperkusije svuda“, rekao je Žiofre.
„Moramo da zapamtimo i da ne zaboravimo šta se ustvari dešava sa Rusijom i Ukrajinom, Rusija je pokrenula ovaj rat bez obzira na činjenicu da njena vojna kampanja nije toliko uspešna, vidimo da svakodnevno Ukrajinci uspevaju da oslobađaju delove svoje zemlje i da je narod oslobođen, ali Rusija mobiliše svoje snage, zatim je imala taj lažni referendum za aneksiju delova Ukrajine i sada preti i upotrebom oružja za masovno uništenje“, navodi Žiofre.
Ukazuje da zbog svega toga „moramo da budemo zajedno u reagovanju na sve to, moramo zajedno da zaustavimo ratnu mašineriju Rusije“.
„Te mere imaju cenu i to je cena koju moramo da platimo za naš prosperitet, slobodu i vrednosti i zaista to nije nikakva cena u odnosu na cenu koju Ukrajinci svojim životima plaćaju“, poručuje Žiofre.
Na pitanje koliko je zaista Evropskoj uniji važna Srbija, Žiofe kaže da je Srbija snažan partner Evropske unije.
„Mi želimo da ceo Zapadni Balkan može da se pridruži EU zajedno. Srbija je posvećena održavanju stabilnosti i hoće da bude odgovoran igrač i daje važan doprinos koji mi cenimo ne samo ovde na Zapadnom Balkanu nego i šire“, navodi Žiofre.
Ističe da ovaj region treba da prevaziđe nasleđe iz prošlosti, da reši probleme i da nastavi ka EU, jer samo evropska perspektiva je rešenje za brojne probleme koji su prisutni još uvek na Zapadnom Balkanu.
