Osobe koje su odslužile zatvorske kazne sreću se sa brojnim izazovima, jer su institucije inertne i ne postoje programi i prakse koji bi trebalo da adekvatno odgovore na njihove probleme, izjavio je danas ministar za ljudska i manjinska prava Tomislav Žigmanov.
Žigmanov je novinarima u Kragujevcu kazao da o tome još uvek ne postoje statistički podaci jer državna administracija nije dovoljno senzibilna.
„Na današnji dan tu marginalizovanu grupu, taj problem koji nije često vidljiv, hteli smo ovde bolje sagledati i videti na koji način institucije, nevladine organizacije i akademska zajednica, lokalne vlasti i sami osudjenici, možemo zajedno učiniti da se barijere i izazovi na što adekvaniji način reše“, rekao je on, uoči početka društvenog dijaloga na temu „Resocijalizacija i reintegracija bivših osudjenih lica put do korisnog člana društva“.
Skup je održan u zgradi gradske uprave Kragujevca u sklopu obeležavanja Svetskog dana nulte tolerancije na diskriminaciju.
Žigmanov je rekao da država, vlast, administracija, državna i lokalna uprava treba da rešavaju probleme svih građana i da niko ne sme biti izostavljen iz aktivnosti javnih politika.
„Svi oni koji su nevidljivi, marginalizovani, moramo imati dovoljno senzibiliteta, dovoljno pažnje i dovoljno sluha da u dogovoru, u razgovorima vidimo šta su problemi i na koji način se oni mogu pozitivno rešavati“, naveo je Žigmanov.
On je dodao da Kragujevac ima dobru lokalnu administraciju i programe za margunalizovane grupe i da bi trebalo videti da li mogu biti institucionalni mehanizmi i za druge loklane sampuprave.
Kada je reč o bivšim osuđenicima, Žigmanov je kao primer dobre prakse naveo rad njihovog udruženja u Kragujevcu „Posle kiše“.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković je novinarima rekla da je retko koja društvena grupa tako stigmatizovana i diskriminisana kao bivši osudjenici.
„Kako kaže jedan osudjenik u svojoj ispovesti, zaobilaze nas u širokom luku, kao da imamo kugu ili brzo prenosivu zaraznu bolest kada izadjemo iz zatvora, a tada nam treba najviše podrške“, ocenila je Janković.
Dodala je da se ta stigma polako skida, jer se uvek nađu pojedinci ili institucije spremni da pomognu i da ih oni hrabriji u društvu prihvate.
Janković je napomenula da su bivši osuđenici slobodni ljudi koji treba da imaju pravo na jednak tretman, kako kaže i Ustav Srbije i Zakon o zabrani diskriminacije.
Ona je navela da se ove osobe retko obraćaju za pomoć, jer se plaše ili ne znaju kome da se jave, a treba im više informacija i podrška koju treba da pruža Zavod za izvršenje krivičnih sankcija, što je po zakonu.
„Obraćaju nam se najčešće u postupcima zapošljavanja kada im se traži potvrda da nisu osudjivani iako i po Krivičnom zakoniku i po svim našim zakonima nemaju pravo poslodavci da traže od lica takvu vrstu potvrde. I u tom smislu postoji prostor za operacionalizaciju te odredbe koju imamo u zakonu, ali bi bilo dobro da nam se i sama osudjena lica i organizacije civilnog društva više obraćaju, jer mi ne postupamo po službenoj dužnosti“, objasnila je Janković.
Predsednik NVO „Posle kiše“ iz Kragujevca Dušan Mirić je rekao da se na slobodu teško navikavaju osobe koje su duže provele u zatvoru.
On je naveo da se u Kragujevcu dosta ljudi zaposlilo posle izdržavanja zatvorske kazne, a najviše su to pekari i građevinci.
Mirić je potvrdio i da je najveća prepreka kod zapošljavanja ta što se od bivših osuđenika traži potvrda da nisu bili osuđivani.
