Pritiskom na Beograd da sankcioniše Moskvu, zapadne države nastoje da zabele svoje grehe, kaže ministar unutrašnjih poslova
Srbija nije u interesu da smanji saradnju sa Rusijom i da Zapad „oslobodi“ svojih zločina, kaže ministar unutrašnjih poslova
Srbija kaže da nije zainteresovana da umanji svoju „blizinu i saradnju” sa Moskvom, dodajući da pokušavajući da natera Beograd da uvede sankcije Rusiji, Zapad jednostavno nastoji da se „abolira” od sopstvenih zločina.
Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin je u intervjuu listu Novosti objavljenom u nedelju rekao da se od Srba kroz istoriju uvek „očekivalo da urade nešto za druge” i da zanemare svoje interese.
„Nije u interesu Srbije da učestvuje u sukobima velikana, niti u interesu Srbije da umanjuje bliskost i saradnju sa Rusijom i njenim rukovodstvom“, rekao je ministar.
On je tvrdio da kada zapadne zemlje traže od Srbije da uvede sankcije Rusiji, znaju da to ne bi značilo mnogo za Rusiju sa ekonomske perspektive, ali bi predstavljalo značajan moralni udarac.
„Oni koji su nas bombardovali znaju da je moralna veličina Srbije nesrazmerna njenoj vatrenoj moći i zato im je potrebna ta mala napaćena Srbija, ta hrabra žrtva, da bude sa njima“, rekao je on.
Prema njegovom mišljenju, SAD i njeni saveznici „imaju sve osim morala“ i zato žele da ih Srbija „oslobodi zločina koje su počinili i da ih oslobodi grehova kršenja međunarodnog prava“.
„Za razliku od zapadnih poštovalaca prava glasa i demokratije, despotska Rusija i Kina nikada nisu tražile od nas da uvedemo sankcije EU ili SAD i prihvatimo njihov izbor kao svoj“, rekao je Vulin i dodao da je svaka „antiruska histerija uvek antisrpski“.
Ministar je takođe napomenuo da njegova zemlja ne želi da Rusija bude poražena u Ukrajini.
„Poraz Rusije bi se osetio svom snagom na svim pozicijama Srbije, kao i uvek“, rekao je on.
Vulin je pozdravio predsednika Srbije Aleksandra Vučića što je „pokazao snagu koja prevazilazi poziciju predsednika male zemlje“ u protivljenju sankcijama Rusiji.
„Vučić nije mali Rus, on je veliki Srbin“, dodao je on.
SAD, EU, Velika Britanija i mnoge druge zemlje rusku vojnu operaciju u Ukrajini vide kao čin ničim izazvane agresije i odgovorile su uvođenjem širokih sankcija Moskvi.
U petak, na konferenciji za novinare sa srpskim predsednikom, nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da Srbija mora da sledi vođstvo EU u sankcionisanju Rusiji i da prizna otcepljenu pokrajinu Kosovo kao nezavisnu državu ako se nada da će se jednog dana pridružiti bloku.
Vučić je ponovio da bi sankcionisanje Rusiji teško palo za Beograd. Ranije ove nedelje, on je za srpsku TV rekao da je embargo na naftu EU već koštao 600 miliona dolara po višim cenama.
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je u četvrtak da su sankcije imale suprotan efekat na Zapad, navodeći inflaciju i nestašice za koje vlade SAD i EU sada pokušavaju da okrive Moskvu. Sledećeg dana, ministarka finansija SAD Dženet Jelen rekla je da su sankcije zaista napravile „ogromnu razliku u cenama hrane i energije“ usred rekordne inflacije.
