Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u Njujorku da su SAD, Nemačka i druge zemlje pojačale lobiranje za rezoluciju o Srebrenici, zahvaljujući kampanji koju Beograd vodi protiv njenog usvajanja.
Na kraju petodnevnog boravka u Njujorku, gde je nastojao da ubedi predstavnike brojnih zemalja da ne glasaju za rezoluciju o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN 2. maja, Vučić je srpskim medijima rekao da su „Amerikanci i Nemci i drugi danas formirali štab u Beču“ i da to „nikada ne bi učinili da Srbija nije uradila dobar posao“.
„Okupili su se u Beču i brojali su glasove koje imaju (za usvajanje rezolucije), brojali su glasove protiv jedne male Srbije. Brojali su ko će glasati „za“ od 190 zemalja sa pravom glasa i pravili su liste za pritisak. Mi smo uradili ono što je naš posao, ali sad će oni da ih teraju, maltretiraju“, kazao je Vučić.
On je rekao da su predstavnici Srbije u Njujorku, među kojima su ambasador u Vašingtonu Marko Đurić i nekadašnji ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, noćas imali sastanak sa pet evropskih zemalja koje smatraju prijateljskim i za koje „veruju da je moguće da ne glasaju onako kako je naređeno“. Vučić je zahvalio Jeremiću na angažmanu prethodnih dana, rekavši da je „vrlo predano i korektno“ radio zajedno sa ostalim članovima delegacije Srbije, uključujući njega.
„Mnogi u svetu znaju da rezolucija nema veze sa pravdom i međunarodnim pravom, već sa politikom i geopolitičkim interesima. To što smo radili ovde će ostaviti trag, nešto će se videti na glasanju u GS UN, a nešto kasnije u bilateralnim odnosima. Uspeli smo da stvari malo zakomplikujemo, iako smo svesni da ne možemo da pobedimo“, naveo je Vučić.
Dodao je da Đurić ostaje u Njujorku do 2. maja, do kada će imati sastanke sa predstavnicima još 20-ak zemalja, uglavnom pacifičkih. Vučić je ponovio da je Nemačka imala glavnu ulogu u lobiranju za rezoluciju, kojom se 11. jul proglašava za Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici.
„Kada Amerikanci podignu obrvu, njih 70 trči da glasa kako su im oni rekli, ali nisu Amerikanci bili kolovođe, nego Nemci, koji sami vode kampanju za usvajanje rezolucije. Velika je igra, sve vri u UN, a mi činimo više od onoga što je realno“, kazao je predsednik Srbije.
Naveo je da „Amerikanci odlično znaju“ da usvajanje rezolucije predstavlja kršenje Dejtonskog sporazuma jer nema saglasnosti sva tri naroda Bosne i Hercegovine, i dodao da su „zato pustili Nemce (da predvode lobiranje) koje baš briga za Dejton“.
Vučić je još jednom kritikvao Evropsku uniju zbog odnosa prema Beogradu i Prištini, navodeći da se njeni predstavnici stalno služe „odvratnim trikom“.
„Albanci donesu odluku o ukidanju dinara, a EU posle mesec dana kaže da nema spremnosti (obe strane) za kompromis. Koliko je to besimsleno, sumanuto, bezobzirno i bezobrazno. Moćan svet nameće svoju volju, ali evo već 16 godina nam nisu do kraja nametnuli“, kazao je Vučić, misleći na period od proglašenja kosovske nezavisnosti.
On je rekao i da je u EU „pokrenut mehanizam da se Kosovu ukinu sankcije, koje niko nije ni primetio“.
Vučić kaže da ne misli da je dobra Deklaracija Skupštine Srbije o osudi zločina u Srebrenici, koja je usvojena 2010. godine, iako u njoj nije pomenut termin genocid. Komentarišući izjavu lidera Pokreta slobodnih građana Pavla Grbovića, koji je ocenio da iako se u toj deklaraciji ne spominje reč genocid, „ne znači da on nije priznat“, Vučić je kazao da „svako ima pravo na svoje mišljenje“ i da je to „legitiman politički stav“.
„Ne mislim da je ta Deklaracija bila dobra, mislim da ju je sastavljao spoljni faktor. Ne mislim, nego znam, ali svako ima pravo na svoje mišljenje. Oni misle da Srbija treba da prizna Kosovo, oni misle da Srbija treba da prihvati rezoluciju o genocidu bez borbe, bez ičega, mi ne mislimo tako. To je u redu, politička borba, svako ima pravo na to. Neka narod proceni ko njegove interese bolje štiti“, rekao je Vučić.
Skupština Srbije usvojila je 2010. godine Deklaraciju, koja se poziva na presudu Međunarodnog suda pravde kojom je utvrđeno da je u Srebrenici jula 1995. godine izvršen genocid, i u tekstu se osuđuje zločin na način utvrđen presudom pomenutog suda, bez pominjanja termina genocid.
