Evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varhelji pozvao je na nastavak pristupnih pregovora EU sa Srbijom i otvaranje Klastera tri o konkurenciji i inkluzivnom rastu i poručio da EU, kroz Plan rasta za Zapadni Balkan, želi da promoviše primenu svih dogovora postignutih u okviru dijaloga Beograda i Prištine. Poručio je da je potrebno da vlada u Prištini pruži konstruktivniji pristup u rešavanju svih zahteva EU za deeskalaciju situacije.
Oliver Varhelji je tokom foruma „EU se susreće sa Balkanom“ u Sofiji rekao da je u vitalnom interesu EU da dođe do njenog proširenja što je pre moguće i da bi sledeći saziv Evropske komisije trebalo da dočeka nove članove na kraju svog mandata kada je reč o Srbiji, naglasio je da je Srbija napredovala i da je potrebno da EU nastavi pristupne pregovore sa njom.
„Imamo jedan klaster spreman za otvaranje već dve godine. Srbija je napredovala kada je reč o osnovama, posebno u reformi pravosuđa i medijskih zakona. Dok reforme moraju da se nastave, trebalo bi da se otvori Klaster o konkurenciji i inkluzivnom rastu“, rekao je Varhelji.
Govoreći o situaciji na KiM, upozorio je da je „Kosovo u stalnoj krizi u poslednjih godinu dana“ i poručio da je potrebno da vlada u Prištini pruži konstruktivniji pristup u rešavanju svih zahteva EU za deeskalaciju situacije.
„Prvi korak bi trebalo da bude da u potpunosti ispune naše zahteve kako bi mere mogle da budu povučene i kako bi naša ekonomska i politička podrška na putu Kosova ka EU napredovala punom brzinom“, rekao je Varhelji.
Dodao je da je „novi element u tome“ Plan rasta za Zapadni Balkan, koji je Evropska komisija predstavila u novembru 2023. godine, a kroz koji, kako je rekao, EU želi da promoviše primenu svih dogovora postignutih u okviru dijaloga.
„To bi trebalo da bude podsticaj za region da poveća svoj ekonomski rast i poveća socio-ekonomsku konvergenciju sa EU. To je i sredstvo za ubrzavanje reformskih agendi u ovim zemljama, kako bi im se olakšalo sprovođenje reformi“, rekao je Varhelji.
Dodao je da će EU do 2027. godine, tačnije do kraja aktuelnog višegodišnjeg finansijskog okvira, moći da isporuči „90 odsto pomoći Zapadnom Balkanu“, što, kako je naveo, znači da od te godine Zapadni Balkan neće imati izgovor da kaže da nije spreman za članstvo u EU.
Varhelji je ocenio da je veliko dostignuće to što su Savet EU i Evropski parlament prošle nedelje postigli privremeni sporazum o uspostavljanju Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan.
„Kada ga formalno odobre EP i Evropski savet, pokrenućemo točkove kako bismo mogli da usvojimo ovogodišnje reformske agende neposredno pre kraja letnje pauze, kako bi prve isplate mogle da budu realizovane pre kraja letnje pauze“, rekao je Varhelji.
Kada je reč o Crnoj Gori, on je izrazio nadu da će u junu biti održana međuvladina konferencija koja će dovesti do poslednje faze pristupnih pregovora sa tom zemljom i istakao da je EU spremna za otvaranje prvog klastera sa Albanojom, kao i da se nada da će, nakon izbora u Severnoj Makedoniji, moći da ubrza rad sa tom zemljom.
Rekao je da politika proširenja EU danas, više nego ikada, predstavlja „jasno i neophodno geostrateško ulaganje u sopstveni dugoročni mir, stabilnost i bezbednost“
Dodao je da bi novi sastav Evropske komisije trebalo da bude Komisija za proširenje, koja će „dočekati nove članove na kraju svog mandata“ i poručio partnerima sa Zapadnog Balkana da imaju sve alate na raspolaganju da se što pre pripreme za članstvo u EU.
Predsednica Evropskog parlamenta Roberta Mecola rekla je da je rat u Ukrajini poslužio kao poziv na buđenje i dao novi zamah procesu pridruživanja Zapadnog Balkana EU, koji je, kako je navela, dugo bio u zastoju.
Ukazala je i na odluku Evropskog saveta da otvori pristupne pregovore sa BiH i značaj Instrumenta za reformu i rast za Zapadni Balkan, u vrednosti od šest milijardi evra, koji će, kako je istakla, omogućiti postepenu integraciju regiona u jedinstveno tržište EU kako bi ljudi na Zapadnom Balkanu mogli da osete prednosti članstva u EU uoči punopravnog pristupanja EU.
