Govoreći na konferenciji u Trstu pod nazivom „Italija i Zapadni Balkan: rast i integracija“, Oliver Varhelji je naglasio da Trst nije samo „kapija ka Zapadnom Balkanu, već i kapija prema centralnoj Evropi, što samo pokazuje koliko toga možemo da uradimo zajedno i integrišemo Zapadni Balkan u EU što je pre moguće“.
On je ocenio da je „potrebno više Trstova na Balkanu“ i veće prisustvo Italije, pošto je, u svetlu ruskog napada na Ukrajinu, integracija Zapadnog Balkana među tri najvažnija prioriteta EU, i to, kako je rekao, „ne samo EU kao institucije, već i svih njenih lidera“.
Varhelji je istakao da je napravljeno puno pomaka u cilju integracije zemalja Zapadnog Balkana, ali da je potrebno učiniti još mnogo toga.
„Uspeli smo da pomerimo stvari s mrtve taćke kad je reč o pregovorima sa Severnom Makedonijom i Albanijom. Srbija i Crna Gora takođe su pokazale viši nivo posvećenosti priključenju ubrzavši reforme, a mi smo ubrzali isporuku članstva za njih. Sa Srbijom smo otvorili klaster od četiri poglavlja, ali naravno, tu se ne smemo zaustaviti“, rekao je Varhelji.
Naveo je da je „Evropska komisija usvojila status kandidata BiH pre manje od mesec dana, a sve to je veliko ohrabrenje i potvrda zemljama Zapadnog Balkana da se Evropa vratila. Evropa je spremna da isporučuje, ako je i Balkan spreman da isporučuje“.
On je rekao da su „sve to dobre vesti“ za nekoga u Briselu, ali da ih je posebno važno pomenuti u Trstu.
„Politička integracija ne znači ništa ako nema istinske integracije, a to podrazumeva i ekonomsku i društvenu integraciju Zapadnog Balkana u Evropsku uniju“, rekao je Varhelji.
Najavio je da će sledećeg meseca doći do „ubrzanja primene takozvanog ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan“.
Komentarišući ovaj plan, Varhelji je istakao da on uključuje 30 milijardi evra pomoći za Zapadni Balkan, odnosno iznos BDP-a čitavog regiona.
„Taj plan znači investiranje u velike infrastrukturne projekte, kako bismo se povezali u energetskom, transportnom i digitalno-ekonomskom smislu, čega nije bilo poslednjih 30 godina. To može otvoriti vrata evropskim kompanijama, a naše banke i investicioni fondovi takođe mogu pronaći svoj interes u tome“, rekao je komesar.
Varhelji je energetsku krizu uporedio sa kovid krizom i rekao da time što pomaže Zapadnom Balkanu, EU pomaže i sebi.
„Zbog toga smo usvojili paket energetske pomoći za Zapadni Balkan u iznosu od milijardu evra, a voleli bismo da obezbedimo brzu novčanu pomoć od 500 miliona evra kako bismo obezbedili kratkoročnu i srednjeročnu nezavisnost regiona od ruskog gasa“, rekao je komesar.
On je najavio da će EU investirati u bar jedan novi energetski terminal na Zapadnom Balkanu, odnosno Jadranskom moru, kako bi promenila situaciju na terenu i stvorila nove ekonomske i bezbednosne osnove.
Varhelji je ocenio da Evropa ne može dovoljno da zahvali Italiji na aganžovanju na integraciji Zapadnog Balkana.
„Nadam se da ćemo moći već u nekom srednjem roku da u Italiju preko Balkana uvezemo zelenu energiju iz severne Afrike, što će od Italije i Balkana stvoriti nove evropske energetske centre“, naveo je on.
Varhelji je dodao da kada je postao šef kancelarije za proširenje, njegov cilj bio da stvori ohrabrujuće uslove za ekonomski rast Zapadnog Balkana.
„Samo kroz investicije možemo promeniti stanje na terenu i u potpunosti priključiti Zapadni Balkan EU“, zaključio je Varhelji.
