I Srbija se može naći na udaru „briselskih mera“, ukoliko države članice EU procene da Beograd ne čini dovoljno da utiče na deeskalaciju aktuelne krize, izjavio je portparol službe za spoljne poslove EU Peter Stano.
„Predstavili smo mere protiv Vlade Kosova, zbog njihove nemogućnosti da krenu evropskim putem ka deeskalaciji. Sve što radimo, radimo u koordinaciji sa 27 članica EU i našim stranim partnertima, prvenstveno Sjedinjenim Američkim Državama. Uvešćemo i mere protiv Srbije ako države članice procene da u trenutnoj atmosferi i uzimajući u obzir trenutni kontekst, Srbija ne radi ništa na smirivanju napetosti,“ rekao je Stano odgovarajući na novinarsko pitanje.
On je dodao je pristup Brisela „izbalansiran“, da su mere privremene.
„One mogu biti ukinute kad se proceni da se partneri kreću u pravcu smirivanja napetosti i vraćaju normalnom procesu pregovora,“ dodao je on.
Stano je sredinom juna saopštio da je Brisel uveo „restriktivne mere protiv Kosova, bazirane na jasnim pravnim osnovama“, zbog poteza koje je Priština povlačila bez konsultacija sa Briselom, a koje su dovele do eskalacije tenzija, kao i zbog odbijanja administracije kosovskog premijera Aljbina Kurtija da primeni takozvani „Evropski plan za smirivanje napetosti“.
Na pitanje novinara Stano je još jednom potvrdio da je u Brisel stiglo pismo više desetina evropskih i američkih poslanika, u kojem se traži da Brisel i Vašington „promene pristup u odnosu na Kosovo i Srbiju“, ali se o njemu adminstracija EU neće oglašavati.
On je ponovio da „Politiku EU jednoglasno kreira svih 27 članica EU“.
