„Borimo se za temeljnu reformu izbornog zakonodavstva i to ćemo tražiti i u parlamentu. Smatramo da za početak treba vratiti cenzus na pet odsto, zato što je on snižen u jednom političkom trenutku kad je vlasti bilo potrebno da imaju svoju opoziciju u vreme dok su svi pristojni ljudi bojkotovali lažne izbore. Samim tim, trebalo bi podići i cenzus za koalicije, a o tačnim procentima se može razgovarati“, napomenuo je Stefanović.
Predlog potpredsednika Stranke slobode i pravde o uvođenju takozvanog stepenastog cenzusa nije naišao na podršku kolega iz opozicije, ni sa leve ni sa desne strane političkog spektra.
„Mi smo protiv stepenastog cenzusa jer je nereprezentativan, jača ulogu partijskih centara i vodi do neprincipijelnog ukrupnjavanja na političkoj sceni stvaranjem predizbornih koalicija kratkog trajanja. Ali smo za promenu celokupnog izbornog sistema u proporcionalni sa više izbornih jedinica, u kome bi cenzus od pet odsto za nas bio prihvatljiv“, istakao je u izjavi za portal N1 budući narodni poslanik pokreta Ne davimo Beograd Đorđe Pavićević, inače profesor Fakulteta političkih nauka.
Predsednica Srpske stranke Zavetnici Milica Đurđević Stamenkovski podseća na činjenicu da je ta politička organizacija jedina koja je na prethodnim izborima samostalno ostvarila parlamentarni status.
„Svakodnevni napadi prorežimskih medija na nas najbolji su pokazatelj da podrška građana našoj političkoj opciji kontunuirano raste. U tom smislu, promena ovakvog karaketera za Srpsku stranku Zavetnici ne predstavlja naročiti izazov. Mi insistiramo na suštini, a ne na formi, a po našem mišljenju, od presudnog značaja su fer i demokratski uslovi u kojima treba da se održe naredni izbori“, naglasila je Đurđević Stamenkovski.
Sagovornica portala N1 konstatovala je da predlog o podizanju cenzusa dolazi od političke grupacije koja je na prethodnim izborima nastupila u koaliciji od čak sedam političkih organizacija, postavljajući pitanje koliki bi izborni prag trebalo da bude postavljen za „tako širok format učešća na izborima“.
„Zbog toga bismo kolegama iz ovog saveza uputili prijateljski savet: pazite šta želite, može vam se i ostvariti“, poručila je Đurđević Stamenkovski.
Komentarišući predlog Borka Stefanovića o uvođenju stepenastog cenzusa, docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Dušan Vučićević objasnio je u razgovoru za portal N1 da za tako nešto postoji više varijanti.
„Prva mogućnost je da se cenzus vrati na pet odsto i da važi kako za pojedinačne partije tako i za koalicije. Može i da se zadrži cenzus od tri odsto, ali da bude pet za dvočlanu koaliciju, sedam za tročlanu, devet za četvoročlanu i tako redom. Treća opcija je da cenzus bude pet odsto i da se onda stepenuje za svaku sledeću članicu koalicije. To podizanje cenzusa može da bude linearno, jedan ili dva odsto za svaku narednu stranku u koaliciji, a može da bude i progresivno tako što bi, na primer, za dvočlanu koaliciju bio sedam, a za tročlanu deset odsto“, naveo je Vučićević.
U uporednoj praksi, dodaje, postoje sve varijante, a stepenasti cenzus najviše se koristi u državama istočne Evrope.
„Najčešće je u upotrebi cenzus u visini od tri do pet odsto, s tim što veliki broj država koristi veći broj izbornih jedinica od Srbije. Nije isto preskočiti izborni prag u Vojvodini ili Šumadiji i u celoj Srbiji, a najbolji primer za to je koalicija Moramo, koja ne bi prešla cenzus od pet odsto na nivou Srbije. Međutim, da imamo veći broj izbornih jedinica Moramo bi sasvim sigurno prešao cenzus u Beogradu i ušao u parlament“, podvukao je Vučićević.
Sagovornik portala N1 ističe da je fragmentacija partijskog sistema u Srbiji prevelika, ali smatra to nije posledica cenzusa od tri ili pet odsto jer „mali broj partija samostalno može da pređe taj cenzus“.
„Problem sa prevelikim brojem partija u parlamentu je u tome što najveći broj lista na izborima jesu koalicione i onda se kao potencijalno rešenje predlaže stepenovanje izbornog praga. To bi dovelo do toga veće partije ne šlepaju manje na svojim listama, jer bi bilo previše rizično da se takmiče za cenzus od sedam, devet ili više procenata, već bi nastupale samostalno i probale da pređu taj najniži cenzus“, uveren je Vučićević.
Kako kaže, podržava ideju stepenastog cenzusa, ali „ne pre nego što se promene neke druge stvari u izbornom sistemu“, a kao jednu od najvažnijih navodi profesionalizaciju izborne administracije.
„Mogu da pretpostavim sa prilično velikom izvesnošću da bismo uvođenjem stepenastog cenzusa na nekim narednim izborima imali, na primer, samostalnu listu Stranke slobode i pravde na kojoj bi se našli pojedinci iz Pokreta slobodnih građana. Republička izborna komisija, ovakva kakva je i sa pravilima koje primenjuje, verovatno bi rekla da je to jednopartijska lista jer ne postoji potpisan koalicioni sporazum, a na nju bi se tako primenjivao najniži cenzus. A kada kandidati sa liste dobiju poslanički mandat, zakon ih ne sprečava da u parlamentu formiraju poslaničku grupu ukoliko ih ima najmanje pet“, upozorava Vučićević na potencijalne zloupotrebe.
Prema njegovim rečima, postoje argumenti i za i protiv stepenovanja cenzusa, ali dodaje da „treba sesti i ozbiljno razgovarati o tome možemo li to da primenimo valjano ili će to biti još jedno od pravila koje će politički akteri kasnije da zlouopotrebljavaju“.
„Apsolutno ne vidim ni jedan razlog da Stranka slobode i pravde predlaže nešto od čega bi korist imala jedino Srpska napredna stranka, jer SSP nakon poslednjih izbora najverovatnije samostalno ne može da pređe izborni prag od pet odsto, a ni stepenasti cenzus zajedno sa PSG. To je samo još jedan nastavak savršenih predloga opozicije kojima sebi samo kopaju još dublju rupu“, zaključio je Vučićević.
