Srbija se nije uskladila sa tri paketa sankcija Evropske unije koji se odnose na borbu protiv terorizima, kao i sankcijama protiv pojedinaca iz Irana, zbog uloge koju ova zemlja igra u ratu u Siriji i Ukrajini.
Kabinet visokog predstavnika EU za zajedničku spoljnu politiku u bezbednost Žozepa Borela je izdao tri odvojena saopštenja, kojim potvrđuje koje zemlje su se uskladile sa najnovijim sankcijama Brisela, prenosi Radio Slobodna Evropa.
Sankcije protiv Irana se odnose na podršku koju ova zemlja nudi, kako stoji u saopstenju, „ničim izazvanom i neopravdanom agresorskom ratu Rusije protiv Ukrajine“. Savet EU je odlučio da doda pet osoba uključenih u razvoj i isporuku bespilotnih letelica Rusiji na listu pojedinaca, entiteta i tela koja podležu restriktivnim merama.
Takođe, kada je u pitanju Sirija, Savet EU ocenjuje da Iran pruža vojnu podršku sirijskom režimu i stoga je doneta odluka da na listu fizičkih i pravnih lica, koja podležu restriktivnim merama, doda jednu osobu uključenu u razvoj i isporuku sistema protivvazdušne odbrane Siriji.
Treći set sankcija, koji se odnosi na borbu protiv terorizma, datira od 2001. godine i po potrebi se ažurira sa novim imenima osoba za koje se smatra da aktivno učestvuju u ovim delovanjima. S tim u vezi, u julu je ažurirana lista sa dodatnih 13 pojedinaca i 21 entitetom.
Sa ovim sankcijama su se uskladile sve ostale zemlje Zapadnog Balkana kao zemlje članice evropskog ekonomskog prostora.
„Ove zemlje će obezbediti da njihove nacionalne politike budu u skladu sa ovim Odlukama Saveta. Evropska unija prima na znanje ovu posvećenost i pozdravlja je“, navodi se u tri saopštenja koje je izdao Borel.
Od početka rata u Ukrajini, u februaru 2022. godine, Srbiji je drastično opala stopa usklađivanja sa zajedničkom spoljnom politikom EU, jer zemlja nije uvela sankcije Rusiji.
Srbija takođe ne uvodi sankcije protiv onih zemalja koje aktivno podržavaju agresiju na Ukrajinu, potpu Irana ili Belorusije.
Ovo je razlog zašto Srbija skoro dve godine nije učinila ni jedan pomak u procesu pristupnih pregovora.
Srbija se, pored Crne Gore, smatra liderom u pristupnom procesu. Od zemalja kandidata za punopravno članstvo u EU se očekuje da progresivno usklade svoje politike sa politikama bloka 27 država članica.
