Austrija, Srbija i Mađarska u Beču nastavljaju saradnju u kontroli migracionih tokova i zaustavljanju ilegalne migracije. Na mini-samit tri države kancelar Nehamer i njegov tim pozvali su srpskog predsednika Aleksandra Vučića i mađarskog premijera Viktora Orbana, zajedno sa resornim ministrima i šefovima policije iz Beograda i Budimpešte. Ovo je treći sastanak tog tipa.
Panel Austrije, Mađarske i Srbije je uspostavljen u oktobru prošle godine u Budimpešti, nakon čega je usledio susret u Beogradu mesec dana kasnije. U fokusu razgovora je bolja organizacija u zaštiti granica, uz presecanje ruta ilegalne migracije.
Šefovi policije tri zemlje su pozvani da evaluiraju dosadašnju kooperaciju na tom planu i usklade dalje planove.
Neposredan povod za osnivanje međudržavnog migracionog panela Austrije, Mađarske i Srbije bilo je stanje na takozvanoj Balkanskoj ruti.
Kao prvi rezultat, Beograd je ukinuo bezvizni režim za državljane Indije i Tunisa, koji su do tada preko Beograda lako ulazili u EU, zaobilazeći evropske regulative, ionako nedorečene i pune pravnih rupa.
Beč se više puta zahvaljivao Srbiji na takvom potezu, poslednji put od strane ministra spoljnih poslova Aleksandra Šalenberga kada je primao u goste srpskog kolegu Ivicu Dačića prošlog marta.
Sada se saradnja Beča, Beograda i Budimpešte sa krizne kooperacije širi na trajnu i stabilizujuću.
„Rezultati prošlih susreta govore za sebe. Dokle god ne postoji nova smislena politika azila u EU, moramo da pomognemo sami sebi kako možemo“, rekao je kancelar Nehamer uoči početka samita.
Mnogi u Austriji su nezadovoljni postojanjem panela za borbu protiv ilegalne migracije, pre svega Zeleni, koalicioni partner Nehamera, ali i opozicione socijaldemokrate, nakon što je njihovo vođstvo preuzeo zagovornik slobodne migracije Andreas Babler.
U kritičare spadaju i neke nevladine organizacije, kao Amnesti internešnal ili Koordinacija za azil. One se u javnim izjavama žale na „očigledne“ propuste Srbije i Mađarske u zaustavljanju neregularnih migracija.
„Apsurdno je da Austrija šalje milione evra i vlastitu policiju u Mađarsku i Srbiju, s obzirom na to da većina azilanata ipak stigne do Austrije“, kaže Lukas Galajtner-Gerz iz Koordinacije za azil .
Ipak, od uspostavljanja trilateralnog panela prošlog oktobra migranti ne stižu, ili barem ne u istom broju i ne tako jednostavno kao pre.
Većina austrijske javnosti je po svim ispitivanjima javnog mnjenja za strogu kontrolu migracija, pa s te strane nema kritika samita. Zadovoljna je opoziciona Slobodarska partija, ponovo u usponu, čiji šef Herbert Kikl poziva Nehamera da „ne samo razgovara s Orbanom, već i sarađuje“.
Za kancelara Nehamera je stvar jednostavna. „Ko svoje granice štiti, a Beograd i Budimpešta to čine, mora da dobije podršku. Dok EU na ovom području ne počne zaista da pomaže, pomoći ćemo sebi“, ističe Nehamer.