Država je zbog tragedije u OŠ „Vladislav Ribnikar“ morala da unese u Zakon odredbe o oštrijem sankcionisanju neadekvatnog ponašanja dece i to je sada u skupštinskoj proceduri, kaže za Sputnjik ministar prosvete Slavica Đukić Dejanović.
Ona najavljuje da ćemo sledeće godine imati prva dva nacionalna udžbenika i bolji položaj prosvetnog radnika.
U novu školsku godinu, kaže ministarka, ušli smo sa mnogo više tematskih programa – posebno se neguje vrlina u vaspitno-obrazovnom radu s akcentom na vaspitni, iako su osnovne i srednje škole prevashodno obrazovne pa tek onda vaspitne institucije. Daju se uputstva i nastavnicima i deci i roditeljima da prave ljudske vrednosti treba vratiti na klasično etično mesto.
„Svi moramo da radimo na tome da međusobno poštovanje u komunikaciji bude manir koji se uči i u školi i kod kuće i da budemo spremni da poštujemo različitosti”.
Slavica Đukić Dejanović podseća da je preuzela ministarsko mesto u trenutku kada je cela naša nacija imala jednu jedinu želju – da se majsko zlo, majska tragedija u „Ribnikaru“ nikada nikome ne ponovi. Ona dodaje da je na svima nama da učinimo sve da nam posledice budu što manje, a da mentalno zdravlje u školama ipak bude tema na kojoj će se raditi radi prevencije.
Zbog toga, država je u izmenama zakona o obrazovanju insistirala da učenik mora da ostane u istoj do okončanja disciplinskog postupka.
„Te mere neće stigmatizovati decu za čitav život ali će biti sankcije, tipa, loša ocena iz vladanja će ulaziti u prosek. U srednjim školama započet disciplinski postupak ranije se završavao tako da roditelj prebaci dete u drugu školu dok će sada morati da ostane u istoj do okončanja disciplinskog postupka i može mu se izreći mera prinudnog ili humanitarnog rada. Roditelj će biti kažnjavan ako se ustanovi da je svojim nečinjenjem ili činjenjem doprineo da dete bude prekršajac u školi”, objasnila je ona.
Treba nam više psihologa, više pedagoga, više timskog rada, bolje saradnje nastavnika i roditelja, svih učesnika procesa učenja u školi, uverena je resorna ministarka. Jako je važno, kaže ona, da svi oni budu na istoj strani, to je jako bitna poruka za dete, jer se dete cepa onog momenta kada dobije jednu poruku u kući, a drugu u školi.
„Moramo da podignemo dostojanstvo prosvetnog radnika na viši nivo kako bi on bio autoritet za naše dete“.
Na pitanje, šta je država uradila povodom toga što je sve manje nastavnog kadra za srpski, matematiku, engleski, nemački, fiziku i informatiku, ministarka kaže da se ona opredelila za pedagoške smerove na odgovarajućim fakultetima. Država Srbija daje stipendije od druge godine kako bi se studenti već opredeljivali za taj pedagoški rad.
Resorna ministarka nas uverava da država nije odustala od nacionalnih udžbenika i dodaje da ćemo već početkom sledeće školske godine imati bar dva takva.
Ona objašnjava da će srpski jezik, istorija, geografija, muzička i likovna umetnost, nacionalna kultura i književnost biti sadržana u četiri čitanke – po jedna za prvi i drugi razred, druga za treći i četvrti, treća za više razrede i četvrta za srednje škole.
„To će biti čitanke koje neguju nacionalno biće uvažavajući i sve druge nacije i nacionalnosti u Srbiji“.
Inicijativa koju je potpisalo 50.000 mladih, o četvorodnevnoj nastavi u Srbiji, iako nije stigla u Ministarstvo izazvala je pažnju Slavice Đukić Dejanović kao i njenih saradnika. Ipak, kaže da je zaključak da treba da se vidi šta misli i 50.000 druge dece koja možda imaju drugačiji stav. Svaka inicijativa, naglašava ona, mora biti usmerena na stručna tela koja će sve izanalizirati.
Slavica Đukić Dejanović kaže da nije od onih ministara koji žele da nameću školama pravila mimo njihove volje ali i roditelji i nastavnici i rukovodstvo škole trebalo bi da vode računa o dres-kodu. Ima, dodaje ona, divnih primera kad su učenici i roditelji zatražili od nastavničkog veća uvođenje uniformi, odnosno ocenili su da u školi treba svi treba da budu isto obučeni, a da će se posle toga razlikovati među sobom.
Ministarka kaže da ima nameru da uskoro razgovara sa patrijarhom SPC Porfirijem o statusu veroučitelja u sistemu obrazovanja i njegovim inicijativama.
„Činjenica je da se sve više dece opredeljuje za veronauku, a ne za građansko vaspitanje i to već nešto govori. Ali, obaveza je da vidimo koji je to najodmereniji status koji im možemo omogućiti”, rekla je ministarka prosvete.
