Najviši diplomata Vašingtona u Tajpeju napada Peking zbog „destabilizacije“ regiona i pretnji „svim demokratijama“.
Šef de fakto američke ambasade na Tajvanu optužio je Kinu za „provokativne“ vojne poteze u blizini ostrva. Sandra Oudkirk je tvrdila da je Peking potkopao regionalni mir, obećavajući da će „ojačati” bezbednosne veze sa Tajpejem.
Oudkirk – koji rukovodi Američkim institutom na Tajvanu, nezvaničnom američkom ambasadom – osudio je Peking tokom govora u lokalnoj Američkoj privrednoj komori u sredu, ističući njegovu politiku prema Tajpeju.
„Sve agresivnije ponašanje [Narodne Republike Kine] nigde nije očiglednije nego u odnosu na Tajvan, gde je NRK nastavila da vrši vojni, diplomatski i ekonomski pritisak“, rekla je ona, dodajući da su „provokativne vojne aktivnosti“ u blizini Tajvana „destabilizuje, rizikuje pogrešnu procenu i podriva regionalni mir i stabilnost“.
Kontinuirani napori Pekinga da uguši međunarodni prostor Tajvana, izvrši pritisak na njegove prijatelje i meša se u tajvanski demokratski sistem predstavljaju pretnju svim demokratijama.
Sa tajvanskim predsednikom Cai Ing-venom koji je prisustvovao događaju, Oudkirk je nastavio da je izrazio „duboku zabrinutost” zbog „poravnanja Kine sa Rusijom” nakon napada Moskve na Ukrajinu, izgleda da povlači paralele između sukoba u istočnoj Evropi i tenzija između Tajvana i kopno.
„Kina je već na pogrešnoj strani istorije kada je reč o Ukrajini i agresiji koju je počinila Rusija“, rekla je ona, ponavljajući prethodne komentare državnog sekretara Entonija Blinkena.
Iako su američki zvaničnici vršili pritisak na Peking da prekine svoje veze sa Rusijom i pridruži se kampanji kaznenih sankcija, Kina je do sada odbijala da odstupi, zadržavajući neutralan stav prema sukobu, istovremeno pozivajući na diplomatiju i prekid borbi.
Oudkirk je rekao da će Vašington nastaviti da „jača ulogu Tajvana kao regionalnog bezbednosnog partnera“ – što je deo povećanog dometa administracije Džoa Bajdena na ostrvo. Krajem prošle godine, predsednik je izjavio da su SAD „posvećene” odbrani Tajvana od bilo kakvog potencijalnog kineskog napada, u onome što je izgledalo kao raskid sa dugogodišnjom politikom „strateške dvosmislenosti”. Zvaničnici Bele kuće su ubrzo povukli njegove komentare. , Međutim.
Sjedinjene Države su takođe odobrile izvestan broj prodaje oružja Tajvanu poslednjih meseci i nastavljaju da plove ratnim brodovima kroz sporni Tajvanski moreuz skoro mesečno uprkos ponovljenim upozorenjima Pekinga da se drži podalje od svojih „unutrašnjih poslova“. Kina smatra Tajvan svojom suverenom teritorijom, iako je ostrvo odavno samoupravno i sebe naziva Republikom Kinom.
Osnovan kao neprofitna korporacija, Američki institut na Tajvanu sada služi kao neformalna američka ambasada i većinu svojih sredstava dobija od Stejt departmenta otkako su Sjedinjene Države okončale diplomatsko priznanje Tajpeja Zakonom o odnosima sa Tajvanom iz 1979. godine. samo nekoliko nacija priznaje Tajvan kao suverenu zemlju, među njima Gvatemala, Honduras, Haiti i Vatikan.
