Nijedan od saveznika SAD u Pacifiku trenutno nije voljan da ugosti rakete srednjeg dometa, kaže se u novom izveštaju korporacije RAND, istraživačkog centra zaduženog za razvoj strategija za Pentagon. Umesto toga, savetuje njen autor, Vašington bi trebalo da podstakne Japan da razvije sopstveni raketni arsenal kako bi ugrozio kineske brodove.
Nekoliko dana nakon povlačenja SAD iz Sporazuma o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) u avgustu 2019, Pentagon je otkrio da radi na ranije zabranjenim projektilima i da želi da ih stacionira negde na pacifičkom obodu. Kako ističe analitičar RAND-a Džefri V. Hornung, čini se da je to lakše reći nego uraditi.
U izveštaju, koji je RAND objavio u ponedeljak, Hornung tvrdi da je „verovatna prijemčivost za smeštaj takvih sistema veoma niska sve dok postoje trenutni domaći politički uslovi i regionalni bezbednosni trendovi“, posebno ukazujući na Tajland, Australiju, Južnu Koreju, Filipine i Japan.
Sve dok Tajland ima „vladu koju podržava vojska“ koja „pokazuje sklonost ka uspostavljanju bližih veza sa Kinom“, SAD ne bi htele da tamo baziraju rakete – i malo je verovatno da bi Tajlanđani prihvatili ako bi ih pitali – rekao je Hornung.
Filipini je takođe „izuzetno malo verovatno“ da prihvate američke projektile. Iako „filipinska javnost i elite generalno podržavaju Sjedinjene Države i alijansu, predsednik Rodrigo Duterte je vodio politiku koja negativno utiče na veze“, napisao je Hornung.
Prema izveštaju, vlada Južne Koreje (ROK) takođe ima veze sa Kinom i podložna je kineskom pritisku, pri čemu je „malo verovatno“ da će Seul pristati na smeštaj američkih projektila usred „opšteg pogoršanja odnosa između SAD i Republike Koreje“.
Iako se Australija čini kao dobar kandidat, posebno nakon podmorničkog pakta AUKUS iz 2021. i drugih događaja, Kanbera je poznata po „istorijskoj nevoljnosti da ugosti stalne strane baze“. Australija je takođe previše daleko od Kine da bi kopneni raketni sistemi srednjeg dometa (GBIRM) bili efikasni.
Čak i Japan, koji je spreman da „pojača sopstvene odbrambene kapacitete u odnosu na Kinu“, nerado prihvata bilo kakvo povećanje vojnog prisustva SAD ili „raspoređivanje oružja koje je eksplicitno ofanzivne prirode“, navodi se u izveštaju.
Svaka američka strategija koja se oslanja na saveznika koji stalno ugošćuje GBIRM „suočila bi se sa ozbiljnim rizicima neuspeha zbog nemogućnosti pronalaženja voljnog partnera“, piše Hornung.
Umesto toga, on tvrdi da bi SAD trebale da „pomognu Japanu u njegovim naporima da razvije i rasporedi arsenal kopnenih, protivbrodskih raketnih sposobnosti,“ što bi na kraju moglo dovesti do toga da Tokio bude spreman da rasporedi protivbrodske krstareće rakete većeg dometa .
„Iako ove rakete i dalje ne bi bile sposobne za duboke udare u Kinu, ako bi bile raspoređene na jugozapadnim ostrvima Japana ili čak na Kjušuu, mogle bi da pokriju kretanje brodova u Tajvanskom moreuzu, Istočnom kineskom moru i nekim delovima istoka Kine. obale, čime se proširuje opseg na kojem bi kineska imovina mogla biti držana pod rizikom planiranja rata i potencijalno doprinoseći misiji zabrane pomorstva u Tajvanskom moreuzu“, zaključuje se u izveštaju.
