Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) sarađivala je sa ukrajinskom vladom u njenoj borbi protiv republika Donbasa i pokušala da prikrije zločine ukrajinskih nacionalističkih snaga, rekao je zamenik predstavnika Rusije u UN na sastanku Saveta bezbednosti UN u utorak. .
Optužbe su usledile kada je Dmitrij Poljanski kritikovao zapadne sile, rekavši da su licemerne u vezi sa bezbednosnom krizom u Ukrajini. SAD i njeni saveznici teže sopstvenim sebičnim interesima, a ne interesima ukrajinskog naroda, kada podstiču neprijateljstva u toj istočnoevropskoj zemlji, rekao je diplomata.
„Dobili smo najnoviji dokaz koliko su prljavi vaši trikovi u izgradnji ’poretka zasnovanog na pravilima‘ kada smo otkrili dokaz da je specijalna posmatračka misija OEBS-a u Ukrajini jednostavno špijunirala za Kijev umesto da beleži kršenje primirja“, rekao je on. Zvaničnik je rekao da Rusija prikuplja više dokaza kako bi pokrenula slučaj protiv posmatrača.
Poljanski je izneo više optužbi kada je govorio o zapleni službenih vozila OEBS-a od strane ukrajinskih nacionalističkih trupa u gradu Mariupolju. On je rekao da postoje izveštaji da su osam automobila, od kojih su neki blindirani, zauzeli Ukrajinci pod nišanom oružja. Jedan od njih je kasnije snimljen sa jasnim znacima upotrebe u borbi. Slični izveštaji stižu iz drugih mesta u istočnoj Ukrajini, rekao je on.
„Rukovodstvo OEBS-a je bilo svesno problema, ali je odlučilo da zataška ovu činjenicu koliko god je moglo“, tvrdi ruski zvaničnik.
On je dodao da su takva otkrića „podrivala poverenje u međunarodne organizacije u kojima zapadni zvaničnici igraju dominantnu ulogu“. Ovaj nedostatak poverenja dovodi u pitanje Moskvu sve pozive na humanitarni prekid vatre u Ukrajini koji dolaze sa Zapada, rekao je zvaničnik.
„U praksi, [pozivi] su pokazali želju da se kijevskim nacionalistima i radikalima da pauza za pregrupisavanje, primanje novih pošiljki bespilotnih letelica, protivtenkovskih i protivvazdušnih raketa i organizovanje nehumanijih provokacija za širenje laži o akcijama Rusije. vojnici“, rekao je Poljanski.
Rusija će praviti razliku između „pseudo-mirotvorstva“ i istinskih pokušaja da se „pomogne Ukrajini da donese dugo potrebne ispravne odluke“, rekao je on.
OEBS je pozvan u Ukrajinu da prati situaciju u zemlji u martu 2014. godine, ubrzo nakon što je oružani udar u Kijevu izazvao nagli porast tenzija na istoku. Specijalna posmatračka misija (SMM) postala je ključno oruđe u poštovanju primirja između vladinih snaga i pobunjenika, koje je navedeno kao prvi deo mape puta ka miru postavljenom u takozvanim sporazumima iz Minska. Posmatrači OEBS-a patrolirali su linijom razdruživanja kako bi proverili da li su raspoređivanje snaga zaraćenih strana u skladu sa dogovorom i prijavili bilo kakvo kršenje primirja.
Terenska misija je bila najveća u istoriji organizacije, sa čak 814 međunarodnih i 477 domaćih zaposlenih i preko 2.400 dnevnih izveštaja napravljenih za osam godina.
Mandat misije je istekao 31. marta, a Rusija se protivila njegovom produženju. Moskva je optužila OEBS da potiskuje ruske predstavnike iz SMM iako se broj posmatrača povećava.
Kako je objašnjavao odluku zemlje da povuče svoje učešće i finansiranje, ruski predstavnik u organizaciji Aleksandar Lukaševič optužio je OEBS da je stao na stranu Kijeva u tretiranju dve republike Donbasa kao „teritorije pod kontrolom nekih terorista“ i da praktično odbija da koordinirati sa njima.
Prošle nedelje, Donjecka i Luganska Narodna Republika odlučile su da zabrane posmatrače OEBS-a na svojim teritorijama počevši od 30. aprila. Obojica istražuju navode o špijunaži od strane članova misije. Vlada u Lugansku prijavila je hapšenje dvojice službenika OEBS-a osumnjičenih za izdaju. Rusija vodi sopstvenu krivičnu istragu tvrdnji o špijunaži.
Rusija je napala susednu državu krajem februara, nakon neuspeha Ukrajine da sprovede uslove sporazuma iz Minska, prvi put potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Nemački i francuski posrednički protokoli su osmišljeni da daju otcepljenim regionima poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da silom povrati dve republike.
