Peking je jedina velika sila koja ima koristi od sukoba Moskve sa Kijevom.
Ruska vojna operacija u Ukrajini i posledični ekonomski embargo Moskve od strane Zapada najveći je preokret u svetskoj politici barem od kraja Hladnog rata. Rezultat će biti potpuno preformatiranje spoljnoekonomskih odnosa zemlje i njenog ekonomskog modela, kao i utapanje Rusije i SAD u dugotrajnu vojno-političku konfrontaciju u istočnoj Evropi.
Oba faktora će imati direktan uticaj na situaciju u istočnoj Aziji usred postepeno rastuće konfrontacije između Kine i tamošnjeg Vašingtona. Kao rezultat stajanja po strani krize i pozivanja stranaka na uzdržanost, Peking će biti jedini svetski centar moći koji će dugoročno imati koristi od ukrajinske katastrofe. Moguće je da će događaji u Ukrajini predodrediti uspeh Kine u suprotstavljanju Sjedinjenim Državama.
Kineski stav o ukrajinskoj krizi je u najvećoj meri izražen u telefonskom razgovoru njenog ministra spoljnih poslova Vang Jia sa nizom njegovih evropskih kolega. Ukratko, sve se svodi na pet tačaka:
Kina smatra da je neophodno zaštititi i poštovati suverenitet i teritorijalni integritet svih zemalja. Kina se zalaže za zajedničku, održivu, sveobuhvatnu bezbednost. Bezbednost nekih zemalja se ne može pojačati na račun drugih jačanjem ili širenjem vojnih blokova. S obzirom na pet talasa širenja NATO-a, legitimni bezbednosni zahtevi Rusije moraju se ozbiljno shvatiti i na njih treba pravilno odgovoriti. Kina pomno prati situaciju u Ukrajini i ono što se tamo dešava nije ono što bi želela da vidi. Strane moraju biti uzdržane, izbegavati eskalaciju i sprečiti humanitarnu krizu i smrt civila. Kina podržava sve diplomatske napore koji bi mogli da dovedu do mirnog rešenja ukrajinske krize. Kina pozdravlja direktan dijalog između Rusije i Ukrajine. Ukrajinsko pitanje ima složen istorijski kontekst. Ukrajina treba da bude most između Istoka i Zapada, a ne linija konfrontacije velikih sila. Kina takođe podržava dijalog između EU i Rusije o evropskoj bezbednosti. Savet bezbednosti UN bi trebalo da igra konstruktivnu ulogu u rešavanju ukrajinske krize i izbegava akcije koje bi mogle da pogoršaju tačke spora.
Kina je izrazila žaljenje zbog tragedije koja je u toku i pozdravlja sve pregovore koji vode ka miru. To je retorika koja se tradicionalno čuje iz Pekinga o sukobima i krizama u koje nije uključen. Vlada Si Đipinga izbegavala je da osudi Rusiju, dok je uputila prikrivene kritike Zapadu zbog širenja NATO-a i njegove nespremnosti da sasluša zabrinutost Moskve za bezbednost.
Kineski zvaničnici ne nazivaju ruske akcije u Ukrajini „invazijom“. Njeni državni mediji ne objavljuju materijale koji Moskvu i njenog predsednika predstavljaju u negativnom svetlu. U kineskoj blogosferi, Vladimir Putin, kao i njegove akcije i retorika u vezi sa ukrajinskom operacijom, nailaze na široko odobravanje nacionalistički orijentisanih ljudi koji povlače paralele između ove situacije i odnosa Kine sa Tajvanom.
Uprkos široko rasprostranjenim spekulacijama da bi Peking, kao jedini preostali prijateljski veliki trgovinski partner Rusije, mogao da izvrši pritisak na Moskvu da zaključi mirovni sporazum što je pre moguće, nema naznaka da je Peking uopšte razmišljao o tome.
Kina je zauzela stav neutralnosti koji je prijateljski nastrojen prema Rusiji u vezi sa konfliktom. Predstavnici Ministarstva spoljnih poslova zemlje i kineskog bankarskog regulatora su više puta isticali svoju nameru da u potpunosti održe odnose sa Rusijom uprkos situaciji.
Tokom glasanja u Savetu bezbednosti UN o ukrajinskoj krizi, Kina je bila uzdržana, odlučivši da ne podrži ruski veto. Ali isto je bilo i tokom krimske krize. U principu, Kina ne može da prizna presedane koji podržavaju promenu statusa teritorija na osnovu referenduma (kao što se desilo u Krimskoj, Luganskoj i Donjeckoj Republici), jer će to uticati na problem Tajvana. Takođe treba napomenuti da Rusija ne priznaje i ne podržava kinesku poziciju u njenom teritorijalnom sporu sa Indijom, niti kineske pretenzije na Južnokinesko i Istočnokinesko more.
Američke izjave o „razgovorima“ sa Kinom o situaciji oko Ukrajine, pa čak i o tome da Kina malo razmatra sankcije Vestenta, odvojene su od stvarnosti. Ovo nije prvi put da se ovakva situacija dogodila. Predsednik Barak Obama je 2014. godine pokušao da ubedi Kineze da ne sklapaju sporazum sa Rusijom o izgradnji gasovoda Snaga Sibira, koji je ipak potpisan u maju iste godine.
Ekonomska saradnja
Kao iu prethodnim fazama ukrajinske krize, kineske kompanije i banke koje posluju na svetskom tržištu treba da uzmu u obzir mogući negativan uticaj sankcija SAD i EU. U tom pogledu se ne razlikuju od poslovanja bilo koje druge zemlje. Međutim, Kinezi obično pokazuju akutni strah od potpadanja pod kaznene američke mere, što ih dovodi do širokog tumačenja sankcija.
Dakle, bez obzira na stav kineske vlade, sankcije su uvek imale izvestan negativan uticaj na rusko-kinesku saradnju. Pored toga, neminovno će se manifestovati šok efekat od narušavanja uobičajenih mehanizama plaćanja, proizvodnih lanaca i logistike u narednim mesecima. Preduzeća će morati da pronađu nove načine poslovanja.
Istovremeno, strane su do sada izvršile značajan posao na uspostavljanju bezbedne infrastrukture za obezbeđivanje bilateralne trgovine, a takvi napori su nastavljeni sve do nedavno. U 2020. godini udeo rublje u bilateralnoj trgovini dostigao je 7 odsto, a juana – 17 odsto. Kina nastoji da internacionalizuje svoju valutu i sada se može koristiti za obračune između nerezidenata zemlje.
Spremajući se za težak sukob sa Zapadom, Rusija je naglo povećala udeo juana u svojim zlatnim i deviznim rezervama. Prema nekim procenama, Banka Rusije ima samo 140 milijardi dolara kineskih državnih obveznica denominiranih u juanima. Indirektno, ovo takođe može ukazivati na to da se sadašnji obim sankcija već duže vreme očekuje.
Osim toga, kineski trgovinski sistem CFETS i Moskovska berza od 2010. godine trguju valutnim parom juan-rublja. Dakle, postoje uslovi da se sva trgovina između dve zemlje prebaci na nacionalne valute, uglavnom na juan, zbog volatilnost rublje.
Tokom 2020. i 2021. godine, udeo Kine u ruskoj trgovini iznosio je oko 18 odsto. Peking je najveći trgovinski partner Moskve, iako EU u celini zauzima veći udeo. U 2020. godini iznosio je oko 38 odsto. Od 1999. godine, udeo Kine je u stalnom porastu, dok EU postepeno opada od druge polovine 2000-ih.
Ako bi se ovaj trend nastavio, očekivalo bi se da će nivoi Kine i EU u ruskoj trgovini biti približno jednaki početkom sredine 2030-ih. Međutim, sa embargom EU na ruski uvoz, proces preorijentacije na Kinu mogao bi se malo ubrzati, a Kina bi mogla da postane glavni trgovinski partner Rusije u naredne dve ili tri godine. Kao rezultat toga, trgovina između Rusije i njenog glavnog trgovinskog partnera biće zaštićena od spoljnih uticaja.
Naglo povećanje izvoza ruskih sirovina u Kinu može biti ograničeno nedostatkom odgovarajuće infrastrukture, uključujući kapacitete železnice, cevovoda i lučkih terminala. Kina izvozi uglavnom gotovu robu, koja manje zavisi od transportnih kapaciteta.
Shodno tome, u narednim slobodnim godinama treba očekivati naglo povećanje kineskog izvoza u Rusiju uz skromnije povećanje ruskog izvoza u Kinu. U rusko-kineskoj trgovini neko vreme može postojati značajna neravnoteža u korist Pekinga.
U tom kontekstu, rano nagomilavanje ogromnih rezervi u juanima ukazuje na to da su se ruske vlasti pripremale za nešto što liči na trenutnu konfiguraciju ekonomskih sankcija.
Promocija Pekinga u ulogu jedinog ili glavnog kupca nekih vrsta ruskih proizvoda i trgovina u zamenu za juan verovatno će značiti gubitak cena za ruske izvoznike. Ali, u sadašnjim teškim uslovima, to se teško može smatrati kritičnim. Sa razvojem nove logistike, Kina bi na kraju mogla da zameni evropsko tržište.
Važnost preusmeravanja izvoza u Kinu znači da će razvoj neophodne infrastrukture na Dalekom istoku morati da se ubrza. S obzirom na važnost brzine, verovatno će morati da se gradi uz angažovanje kineskih investicija i kompanija. Ovakvi građevinski projekti mogu dati značajan podsticaj razvoju u ruskim regionima.
Postaviće se i pitanje ubrzanog sklapanja ugovora za ovu izgradnju, kao i pitanje završetka gasovoda Sojuz Vostok (nastavak Snage Sibira – 2), koji ulazi u istu sirovinsku bazu kao i gasovod. u zapadnu Evropu, pre roka.
Kina može imati značajan interes da preusmeri izvoz ruskih sirovina na sebe, dok će se njegovo pretvaranje u resurse smanjiti, dok će uloga juana u svetskoj trgovini dramatično porasti (internacionalizacija juana je važan cilj kineske politike).
Raniji pokušaji Rusije da diverzifikuje svoje ekonomske veze sa Azijom mogu se smatrati mrtvima nakon što su tri najrazvijenije ekonomije regiona (Japan, Južna Koreja i Singapur) u različitom stepenu podržavale antiruske sankcije, iako pod teškim pritiskom Sjedinjenih Država.
Kina će neizbežno postati dominantan partner, a moguće je da će u bliskoj budućnosti njen udeo u ruskoj trgovini biti uporediv sa vršnim vrednostima udela EU u jednom trenutku (više od 50 odsto).
Pozitivna tačka za Rusiju je rast broja kineskih kompanija koje su potpale pod razne vrste američkih sankcija koje zauzimaju jake pozicije u mašinstvu, informaciono-komunikacionim tehnologijama i vazduhoplovnoj industriji. Ovo povećanje pritiska američkih sankcija počelo je 2020. godine i ima razloga za očekivati da će on samo rasti. Sankcionisane kineske kompanije neće morati da se plaše troškova rada sa Rusijom.
Kineski partneri, uključujući i one pod sankcijama, sposobni su da zauzmu mesta u mnogim važnim segmentima ruskog tržišta koje su ranije držale evropske i američke kompanije. To je, pre svega, prodaja i proizvodnja automobila, potrošačke elektronike, industrijske opreme u Rusiji. U mnogim oblastima, Kinezi su prilično sposobni da zamene zapadne dobavljače – ponekad sa umerenim gubitkom kvaliteta, a ponekad i bez.
Važna oblast u kojoj nam Kinezi za sada ne mogu biti od koristi, gde imaju probleme slične našim, jeste avioindustrija. Kina, kao i Rusija, zavisi od uvozne opreme. Kao iu Rusiji, njeni sopstveni programi civilne avijacije (ARJ21, C919) zavise od zapadnih komponenti i podložni su pritiscima sankcijama koji se već vrše. Jačanje saradnje u zameni zapadnih civilnih aviona je hitno pitanje.
Izgledi za političke odnose
Da bi nekako obuzdala ekonomsku zavisnost od Kine, Rusija će morati da iskoristi ono malo alata koji joj stoje na raspolaganju za diversifikaciju spoljne trgovine. Ipak, očigledno je da Rusija, dok je suočena sa ekonomskom blokadom Zapada, neće imati drugog izbora osim da sve više širi političku i vojnu saradnju sa Pekingom.
Značaj ruskog resursnog, tehnološkog, ekonomskog i vojnog potencijala za Kinu usred konfrontacije sa Sjedinjenim Državama omogućiće Rusiji da izbegne potonuće u jasno podređenu poziciju u ovom partnerstvu. Ali Kina će ipak dati ton.
Pravi politički cilj biće očuvanje sposobnosti za obnavljanje „strateške autonomije“ Rusije uz moguće dugoročno slabljenje embarga.
Moskva nije bila uključena u mnoge sporove između azijskih sila, a njena politika prema Aziji bila je nezavisna od Kine, osim politike koja je generalno obuzdala uticaj Sjedinjenih Država. Sada će Rusija morati da zaštiti svoje veze sa nezavisnim igračima, posebno sa Indijom i Vijetnamom, dok će žrtvovati svoje odnose sa američkim saveznicima u indo-pacifičkom regionu, pre svega Japanom i Australijom, zarad jačanja partnerstva sa Kinom.
Negativan trend koji se nedavno pojavio u rusko-japanskim odnosima naglo će se intenzivirati. Događaji poput zajedničke patrole ruske i kineske flote oko Japana koja je održana krajem 2021. će se nastaviti. Možda postoji pitanje koordinacije pozicija dve zemlje u teritorijalnim sporovima sa Tokijem (pretenzije Kine na ostrva Diaoju/Senkaku i problem južnih Kurilskih ostrva Rusije).
Kako se kreće ka aktivnijoj promociji svojih globalnih inicijativa i koncepata svetskog poretka (Zajednica zajedničke sudbine, odnosi velikih sila u novoj eri, inicijativa Pojas i put), Kina bi mogla biti zainteresovana da privuče proaktivnu podršku velikih zemalja, i verovatno će dobiti takvu podršku od Rusije. Zapravo, to se već manifestovalo u zajedničkoj rusko-kineskoj deklaraciji nakon posete Vladimira Putina Kini 4. februara 2022.
Kina verovatno ne može radikalno da ublaži šok prvih meseci ili godina embarga za Rusiju – ovde će sve zavisiti od ruske ekonomske politike. Dugoročno, partnerstvo Rusije sa Kinom, zajedno sa sopstvenom industrijskom politikom, postaće osnova novog modela ruskog ekonomskog razvoja. I, u nekim aspektima, zdravija osnova od prethodnog partnerstva sa EU. Kina je manje privlačna za elitu kao mesto za vađenje kapitala
