Razgovori o KiM između evropske i globalne dimenzije – šta Srbiju čeka na zasedanju Generalne skupštine UN

Razgovori o KiM između evropske i globalne dimenzije – šta Srbiju čeka na zasedanju Generalne skupštine UN

Nekoliko dana posle neuspelih razgovora Beograda i Prištine u Briselu, nema naznaka kada bi mogli da budu nastavljeni. Ipak, izvesno je da će tokom predstojeće nedelje, na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, predstavnici Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država razgovarati o daljem toku dijaloga. Danas je iz Brisela saopšteno da će se šef evropske diplomatije Žozep Borelj sastati u utorak sa liderima Zapadnog Balkana. Srbiju će, na zasedanju Generalne skupštine, predstavljati predsednik Aleksandar Vučić.

Posle propale runde pregovora u Briselu , potencijalna rešenja za krizu na Kosmetu tražiće se na Ist riveru. Predsednika Srbije Aleksandra Vučića u NJujorku čekaju sastanci sa generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija i posrednikom u dijalogu Miroslavom Lajčakom. Prilika je, kažu upućeni, da se na globalnoj sceni iznese konstruktivan stav Beograda i ukaže na maksimalističke stavove Prištine.

Bivši diplomata Zoran Milivojević podseća da svet nisu Evropa i EU, i taj uski okvir u kojem se to dešava, već da postoji jedna globalna dimenzija.

“Postoji puno činilaca na svetu čiju mi podršku imamo, tako da je to prilika da mi prenesemo naše stavove, posebno u svetlu ovog neuspešnog sastanka u Briselu, zato što su neki naši stavovi i principi došli do izražaja“, navodi Milivojević.

Da će Kosovo i Metohija biti jedna od tema u NJujorku, potvrdili su tokom nedelje i briselski izvori.

Ističu da je sada momenat da Evropska unija i SAD razgovaraju o mogućim pozitivnim i negativnim podsticajima za dve strane.

Milivojević ocenjuje da je uloga Vašingtona presudna, ali da se Amerika jasno distancira od formalnog dijaloga.

“Uključenje Amerike nije moguće, podrazumevalo bi vraćanje na rezoluciju 1244 i uključivanje i drugih članica. Amerikanci to znaju i zbog toga to sa strane prate, od početka učestvuju sa strane, deset godina unazad, ali nikad direktno, upravo zbog toga jer ulaze u zamku da budu sami protiv koncepta koji je time definisan“, objašnjava Milivojević.

I dok se čekaju razgovori preko Atlantika, talasi neuspešnih pregovora u Briselu uzburkali su već nestabilnu situaciju na severu Kosmeta. Na terenu stanje napeto.

Milica Andrić Rakić iz Nove društvene inicijative iz Kosovske Mitrovice kaže da dva gradonačelnika ne donose nikakve odluke.

“Vode se prema uputstvima međunarodne zajednice, sede na alternativnim lokacijama. Imamo dva gradonačelnika, koji prave na jedan način više problema – jedan je gradonačelnik Leposavića koji nije napustio zgradu od 29. maja, i gradonačelnik Severne Mitrovice koji je jedini koji donosi odluke, ali one koje potencijalno mogu da izazovu probleme na terenu“, ističe Andrić Rakićeva.

Ministar odbrane Miloš Vučević upozorava da je srpski narod izložen pritiscima.

„Odmah su krenuli incidenti. U Gračanici su pretučena dvojica srpskih mladića. Kurti je spreman na sve. Albanci idu samo na izazivanje sukoba i Kurtijev cilj jeste da očisti Kosovo od Srba“, kaže Vučević.

Iako Srbi sumnjaju u mogućnost deeskalacije u sadašnjim okolnostima i volju Prištine da primeni Briselski sporazum, analitičari kažu – moguće je. Uz uslove.

Bodo Veber iz Saveta za politiku i demokratizaciju u Berlinu smatra da bi trebalo posle dešavanja krajem maja, da Zapad i EU na stranu stave sporazume sa početka godine i da nađu dogovor o trajnoj deeskalaciji stanja na severu.

“To bi po meni uključilo vraćanje Srba u institucije kroz izbore i gradonačelnika, opštinskih veća i neki put povratka u policiju i pravosuđe“, dodaje Veber.

Policiju i pravosudne institucije na Kosovu i Metohiji srpski narod je napustio pre više od 10 meseci.

Da bi se vratili, od Prištine traže punu primenu Briselskog sporazuma, formiranje Zajednice srpskih opština i povlačenje jednostrane odluke u vezi sa registarskim tablicama.