Ruski lider je sa šefom Evropskog saveta razgovarao o situaciji u Ukrajini
Putin traži od EU da iskoristi svoj uticaj na Ukrajinu
Vladimir Putin tokom državne posete Italiji, jul 2019. © Getti Images / Simona Granati – Corbis / Contributor
Brisel bi mogao da podstakne Kijev da se uzdrži od „masovnog granatiranja“ Donbasa i od činjenja „drugih teških kršenja“ međunarodnog prava, rekao je predsednik Rusije Vladimir Putin predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu u četvrtak.
Tokom dugog telefonskog razgovora, održanog usred tekuće ruske ofanzive na Ukrajinu, dvojica lidera su razgovarala o najnovijim dešavanjima na terenu, uključujući Putinovu odluku da obustavi napad na fabriku Azovstal u Mariupolju i napore Moskve da zaštiti civile, saopštio je Kremlj. u saopštenju.
Putin je, između ostalog, skrenuo Mišelovu pažnju na „neodgovorne izjave predstavnika EU o potrebi da se situacija u Ukrajini reši vojnim putem“, očigledno misleći na nedavnu kontroverznu izjavu visokog diplomate EU Žozepa Borela.
„Primećeno je da Brisel može da utiče na kijevske vlasti kako bi ih primorao da obustave masovno granatiranje naselja u Donbasu i druga teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava“, navodi se u saopštenju.
Ruski predsednik je takođe kritikovao zvaničnike EU zbog navodnog „ignorisanja“ navodnih „brojnih ratnih zločina ukrajinskih snaga bezbednosti“, kao i zbog „otvorenog podržavanja“ rusofobije.
U sopstvenom čitanju poziva Mišel je rekao da „snažno poziva na hitan humanitarni pristup i bezbedan prolaz iz Mariupolja i drugih opkoljenih gradova“, posebno uoči pravoslavnog Uskrsa, koji će se slaviti 24.
„Čvrsto ponovio stav EU: podrška Ukrajini i njenom suverenitetu, osuda i sankcije za agresiju Rusije. Naše jedinstvo, principi i vrednosti su nepovredivi“, napisao je šef Evropske komisije.
U međuvremenu, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je u petak da Moskva nije dobila nikakav odgovor od Kijeva na svoje najnovije mirovne predloge. Po mišljenju ministra, to sugeriše da Ukrajina nije zainteresovana za pregovore.
Od početka ruskog vojnog napada na Ukrajinu 24. februara, Rusija i Ukrajina dosledno su optuživale jedna drugu za ometanje evakuacije civila, za činjenje ratnih zločina i kršenje međunarodnog prava. Nekoliko rundi mirovnih pregovora očigledno nije bilo plodonosno.
Rusija je napala svog suseda nakon neuspeha Ukrajine da primeni uslove sporazuma iz Minska, potpisanih 2014, i konačnog priznanja Donbas republika Donjecka i Luganska od strane Moskve. Protokol iz Minska uz posredništvo Nemačke i Francuske osmišljen je da otcepljenim regionima da poseban status u okviru ukrajinske države.
Kremlj je od tada zahtevao od Ukrajine da se zvanično proglasi neutralnom zemljom koja se nikada neće pridružiti vojnom bloku NATO-a koji predvode SAD. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana i demantovao je tvrdnje da je planirao da povrati dve republike silom. Zapadne zemlje su osudile rusku ofanzivu i uvele teške sankcije Moskvi.
