Ruski lider je optužio ukrajinske nacionaliste da sprečavaju evakuaciju civila.
Ruski predsednik Vladimir Putin zatražio je od EU da izvrši pritisak na ukrajinske vlasti da „poštuju humanitarno pravo” nakon tri neuspela pokušaja evakuacije civila iz zemlje.
U telefonskom razgovoru sa predsednikom Evropskog saveta Šarlom Mišelom u ponedeljak, Putin je rekao da su „razne vrste provokacija“, uključujući „nasilje nad civilima“ ukrajinskih nacionalista, do sada sprečavale ljude da koriste humanitarne koridore. To dolazi nakon što tri privremena primirja koja je Rusija objavila tokom vikenda nisu omogućila civilima da pobegnu.
„Predsednik Rusije je pozvao Evropsku uniju da da stvarni doprinos spasavanju života ljudi, da izvrši pritisak na kijevske vlasti i primora ih da poštuju humanitarno pravo“, navodi se u saopštenju Kremlja nakon razgovora lidera.
Ukrajina je optužila ruske snage za kontinuirano granatiranje, što, prema Kijevu, onemogućava bezbednu evakuaciju ljudi. Kremlj je rekao da je Putin rekao Mišelu da ruska vojska „preduzima sve moguće mere da spase živote civila“.
On je rekao da „glavna pretnja dolazi od nacionalističkih formacija” koje koriste „taktiku terorista” i koriste stanovništvo kao živi štit.
Tvitujući o razgovoru, Mišel je rekao da je pozvao Putina „da odmah prekine neprijateljstva i obezbedi humanitarni bezbedan prolaz i pristup pomoći“.
Rekao je da je takođe naglasio potrebu da se „osigura bezbednost i bezbednost nuklearnih objekata usred neprijateljstava u Ukrajini“, što se očigledno odnosi na pucnjavu i vatru na nuklearnu stanicu Zaporožskaja 4. marta, za šta Kijev i Moskva okrivljuju jedni druge.
Putin je u nedelju rekao da ruske trupe i ukrajinsko osoblje održavaju „fizičku i nuklearnu bezbednost“ elektrane Zaporožskaja.
Ranije u ponedeljak, rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da Kijev „nije ispunio nijedan uslov za stvaranje humanitarnih koridora“.
Rusija je započela ofanzivu 24. februara, rekavši da je potrebna za „demilitarizaciju” Ukrajine i zaštitu Donbasa i sopstvene nacionalne bezbednosti. Zapad smatra napad „nezakonitim“ i „neopravdanim“ i odgovorio je uvođenjem oštrih sankcija Moskvi.
