Kijev se vratio na provizorne sporazume koji su sklopili ukrajinski i ruski pregovarački timovi u Istanbulu krajem marta, tvrdi Vladimir Putin. Prema rečima ruskog predsednika, mirovni pregovori su se sada „vratili u ćorsokak“.
Ukrajina je odbila da prizna Krim kao ruski, a republike Donbasa kao nezavisne, objasnio je Putin u utorak na kosmodromu Vostočni na Dalekom istoku Rusije. On je istakao da su te dve tačke ključne teme bez kojih se ne može postići napredak u razgovorima.
Najnovija runda pregovora između Moskve i Kijeva održana je pre dve nedelje u Istanbulu, u Turskoj, gde je, prema ruskoj strani, ukrajinska delegacija ponudila svoj prvi nacrt pisanih predloga kako da se reši sukob.
Dok je šef ruskog pregovaračkog tima Vladimir Medinski izrazio oprezan optimizam nakon pregovora u Istanbulu, rekavši da je Ukrajina signalizirala da je spremna da se proglasi neutralnom državom, i dalje su ostali neki veliki kamen spoticanja.
Moskva zahteva da Kijev zvanično prizna Krim kao deo Rusije, a republike u Donbasu kao nezavisne države. Krim je izglasao da napusti Ukrajinu i ponovo se pridruži Rusiji ubrzo nakon puča na Majdanu u Kijevu 2014. Ukrajinska delegacija je tokom razgovora u Istanbulu obećala da Kijev neće pokušavati da silom povrati republike Donbasa i predložila održavanje odvojenih pregovora o statusu Krima tokom 15 godina.
Međutim, prošlog četvrtka, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je da je Ukrajina podnela nove pisane predloge koji odstupaju od onoga što je ponuđeno tokom ličnih razgovora. U novom predlogu, prema rečima Lavrova, se ne pominje da bezbednosne garancije koje Kijev želi da dobije od vodećih svetskih sila ne pokrivaju Krim.
U međuvremenu, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je u petak za nemački Bild da Kijev i dalje vidi razgovore sa Rusijom kao jedini izlaz iz trenutne krize.
Ukrajinski pregovarači su u Istanbulu predložili da Ukrajina postane nesvrstana zemlja u zamenu za pravno obavezujuće bezbednosne garancije. Rusija je više puta navela težnje Ukrajine da se pridruži NATO-u kao jedan od razloga za vojnu kampanju koju je Moskva pokrenula protiv susedne države prošlog meseca.
Lideri Rusije i Belorusije sastali su se u utorak u ruskoj kosmodromi, povodom obeležavanja 61. godišnjice prvog ljudskog svemirskog leta Jurija Gagarina. Putin je zahvalio svom beloruskom kolegi Aleksandru Lukašenku na njegovoj ulozi u omogućavanju mirovnih pregovora između Rusije i Ukrajine. Pre pregovora u Istanbulu, predstavnici Rusije i Ukrajine održali su tri sastanka licem u lice u Belorusiji. Pregovori su počeli 28. februara u Gomeljskoj oblasti. Zatim su nastavljeni 3. i 7. marta u Beloveškoj pušči. Odatle su razgovori nastavljeni putem video linka.
Ruski predsednik je istakao da je „velikim delom bilo moguće započeti direktan dijalog sa ukrajinskom stranom zahvaljujući ličnim naporima beloruskog predsednika“. Šef ruske države je dodao da je, u njegovim očima, Belorusija pogodno mesto za „dalje kontakte” Moskve i Kijeva.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je prošlog četvrtka za Skaj njuz da se Moskva nada da će se vojna ofanziva na Ukrajinu završiti u bliskoj budućnosti, verovatno „u narednim danima“, ili tako što će ruska vojska postići svoje ciljeve ili finalizovati sporazum između dve zemlje .
