Nova-stara predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, prošle nedelje je predstavila tim za narednih pet godina, uključujući Martu Kos iz Slovenije, koja bi mogla preuzeti zaduženje za proširenje EU, ukoliko dobije odobrenje slovenačkog i Evropskog parlamenta. Proširenje Unije ponovo je visoko na agendi, ali se postavlja pitanje hoće li ovaj put biti više od samo najava.
Pre deceniju, Žan Klod Junker je, preuzimajući predsedničku funkciju, jasno poručio da neće biti novog proširenja. U prethodnom mandatu fon der Lajen, proširenje je bilo ključna politika, a slična orijentacija nastavlja se i u novom mandatu. U pismu kandidatkinje za komesara, naglašeno je da će proces proširenja biti zasnovan na zaslugama, a svaka država kandidat biće procenjivana prema postignućima u ispunjavanju kriterijuma.
Marta Kos, iako dolazi iz Slovenije, koja je uvek podržavala članstvo zemalja Zapadnog Balkana, suočava se s izazovima jer nema značajno iskustvo u evropskim poslovima. Očekuje se da će njen rad biti od ključne važnosti za buduće korake u procesu proširenja.
Emanuel Žiofre, šef Delegacije EU u Srbiji, ističe da je sada vreme za intenziviranje aktivnosti na proširenju i ubrzanje reformi. Prema Bojani Selaković iz Nacionalnog konventa o EU, proširenje se sve više percipira kao bezbednosno pitanje za Uniju, a jasno definisana vizija EU prema zemljama kandidatima postaje ključna.
Srbija je već tri godine zapečena na putu ka Briselu, bez otvaranja novih klastera. U proteklom periodu otvorena su 22 od 35 poglavlja, ali je napredak u ključnim oblastima kao što su civilno društvo, mediji, vladavina prava i borba protiv korupcije i organizovanog kriminala od suštinske važnosti.
Na tehničkom nivou, Srbija je spremna za otvaranje novog klastera, ali odluke se donose na višim nivoima, uključujući bilateralne odnose sa članicama EU. Kako dodaje Danijel Apostolović, šef misije Srbije pri EU, pregovori su trenutno „zatočenik nesrećnih geopolitičkih okolnosti.“
Dok se na horizontu ponovo nazire šansa za proširenje, realniji scenariji uključuju grupisanje više zemalja, a malo ko očekuje trenutni veliki skok, poput onog od pre dve decenije kada je deset zemalja postalo deo Unije.