Kada se pomene prelazna vlada, Aleksandar Vučić reaguje kao da ga je neko polio vrućom vodom, ali je to neminovan put tranzicije, jer sve ostalo vodi u katastrofu i tragične događaje, izjavio je u intervjuu FoNetu predsednik stranke Srbija centar Zdravko Ponoš.
Kako je upozorio u serijalu razgovora Kvaka 23, ovo što se dešava na ulici nosi ogroman rizik da se desi nešto što je mnogo više od hematoma na nečijoj glavi.
Razgovor o prelaznoj vladi, kada za to dođe vreme, biće supstancijalni razgovor, najavio je on u razgovoru sa Zoranom Sekulićem i konstatovao da je glumljenje u nekoj radnoj grupi Ane Brnabić samo gubljenje vremena.
Ona je izgubila svaki legitimitet da razgovara o bilo čemu ili da predsedava, ukazao je Ponoš i naglasio da se vlast sučelila sa narodom.
„Boljka nije kod ljudi na ulici, boljka je u režimu i tu boljku ne može da leči opozicija, već oni moraju da se bave samoizlečenjem u meri u kojoj to žele i mogu i hoće, a izgleda da baš ne znaju i neće, ili će ih lečiti narod na ulici, što im se već dešava“, predočio je Ponoš..
Na opasku da je tragedija u Novom Sadu bila okidač za masovno javno nezadovoljstvo građana, on je uzvratio da je to nezadovoljstvo tinjalo i da je bilo pitanje kada će eksplodirati, a da je, nažalost, eksplodiralo kao posledica ljudskih žrtava.
Svi su osećali tenziju i uviđali da je Vučićeva o priča o miru i stabilnosti neutemeljena, da tu nema ni mira ni stabilnosti, ocenio je Ponoš i ukazao da „živimo u izuzetno tenzičnoj i nebezbednoj atmosferi“.
Ističući da su protesti studenata i đaka nešto najbolje što se Srbiji desilo u proteklih 20 ili 30 godina, on je rekao da pokret omladine pokazuje da se mladima sve smučilo, ali i da su odlučili da ostanu u Srbiji.
„To je mnogo velika stvar. Na to ovakva vlast nema odgovor. Pitanje je da li i ovakva opozicija može lako da ponudi odgovor na to“, rekao je Ponoš i istakao da je sreća što imamo ovakvu mladu generaciju.
Upitan o tome da li postoji opasnost da vlast silom pokuša da suzbije proteste studenata i đaka, on je upozorio da bi to bilo gašenje požara benzinom i predvideo da će Vučić, umesto toga, pokušati da napravi razdor unutar studenata i svih onih koji su na ulicama.
On sada kupuje vreme i nada se da će stvari da se smire, da će ta krivulja da padne, ali ona neće pasti, uveren je Ponoš, koji smatra da je u ovakvoj situaciji bilo kakva komunikacije opozicije sa vlastima nemoguća misija.
Vučiću je sada ostalo da dijalog vodi sa ljudima na ulici, a njegova izjava kako bi mogao da izvede „Kobre“ pokazuje da on ni posle 12 godina nije razumeo na kojem softveru ta jedinica radi, ocenio je Ponoš.
„Oni nikad neće napasti narod. Možda neki pojedinac koga je korumpirao, ali prilično sam uveren da će sutra da ga hapse, kada im neko naredi i kada dođe vreme“, rekao je Ponoš.
Prema njegovom viđenju, Vučić računa da je u stanju da izvede uniformisane snage bezbednosti na ulicu, ali bi to „politički bilo jako kontraproduktivno i štetno“.
Kako je napomenuo, „i ovo što je izveo kapuljaše na ulicu koji su tukli Đilasa politički mu se razbija o glavu“..
„Bilo bi dobro da pogleda kakvo je raspoloženje u policiji od srednjeg ka nižim činovima. Nisu to snage na koje može da se osloni u obračunu s narodom. Što se vojske, tiče tu tek nema nikakve šanse“, smatra Ponoš.
Prema njegovom mišljenju, Vučić od mitinga na kojem je pokisao više nije u stanju da organizuje veliki javni skup svojih pristalica.
„Otkazuju mu poslušnost i neki delovi kriminalne strukture, a to što mu lepljenje plakata obavljaju ili organizuju ljudi koji su članovi predsedništva stranke pokazuje da se tamo stvari prilično ljuljaju i da mnogi njegovi saradnici razmišljaju šta će sutra biti s njima“, tvrdi Ponoš.
Kako je objasnio, „imaju oni mnogo šta da izgube, oni znaju da mnogi od njih neće sutra šetati kao mirni penzioneri i uživaoci toga što su stekli pljačkom, neko će morati da ide u zatvor, neće svi moći da pobegnu“.
Na pitanje ko protiv Srbije vodi hibridni rat, Ponoš je odgovorio da se Vučiću dopao taj izraz, ali da nije siguran da on pravi veliku razliku između hibridnog rata i hibridnih automobila.
Prema njegovom mišljenju, Vučić je nervozan, a sada je „prilično izvesno i da njegov pljačkaški projekat Ekspo 2027. neće ići dobro“.
„Oni su naučili da kradu i neće od toga da odustanu,. Neki su, međutim, počeli da se plaše i oni bi da siđu odatle. Ali to je mafija, iz mafije ne može da se izađe kad hoćeš“, rekao je Ponoš.
Upitan kako razume Vučićeve nagoveštaje da bi mogao da podnese ostavku ili pozive na referendum na kojem bi se građani izjasnili o tome da li podržavaju politiku koju vodi, on je rekao da „to nema veze sa realnošću“.
„On to ne namerava da uradi. To mu služi da konsoliduje svoje glasačko telo koje je počelo, ne da se otklanja u opoziciju, nego da ide u rezignaciju i apatiju“, tvrdi Ponoš.
Upitan kako opozicija u takvim okolnostima može da ojača kredibilitet, on je odgovorio da opozicija od početka protesta, posle tragedije u Novom Sadu, nije napravila štetu ni protestima, ni sebi.
„Bilo je tu i tamo nekih proklizaanja, ali mi se čini da niko nije napravio takvu vrstu greške da je probao da sedne za taj upravljač. To bi bilo i suicidno, jer je ceo protest toliko decentralizovan da ni Vučić nema dugme kojim bi mogao da ga isključi“, protumačio je Ponoš.
„Opozicija u ovom momentu treba da pusti da ta stvar ide kako ide, ništa tu ne treba dirati, to je dobro“, naglasio je on i poručio da opozicija mora da bude u interakciji sa narodom.
„Opozicija radi ono što joj je posao u svakom društvu, bori se za drugu viziju, drugačije uređen sistem. Ovo što sad imamo nije sistem, ovo je potpuno privatna država“, ukazao je Ponoš.
Prema njegovim rečima, opoziciji, ako je pametna, u ovoj situaciji ne treba nikakva priča o izborima, jer je to bilo potpuno sklanjanje fokusa sa onoga što je sada važno u društvu, „a mnogo je važno“.
Ne treba isključiti mogućnost da će u nekom momentu Vučić posegnuti za izborima kada bude „potrošio svu simptomatsku terapiju koja, naravno, neće dati nikakav rezultat“, predvideo je Ponoš.
Kako je objasnio, izbori su više od simptomatske terapije i Vučiću je do sada to uvek služilo ili da resetuje unutrašnju političku scenu ili da kupi vreme u međunarodnim odnosima, kada je nešto trebalo da uradi za Kosovo.
Građanima se, međutim, sada ne ide na farsu od izbora, a ni opoziciji ne bi trebalo da se ide na farsu od izbora, naglašava Ponoš, koji smatra da će izbori koje Vučić organizuje uvek biti farsa.
Jednog dana kada dođe vreme za izbore, on misli da u organizaciji treba da učestvuje i opozicija, „ali i neki medijator spolja koji bi to da nadgledao, jer ova vlast i neće i ne može, a verovatno i ne zna da organizuje regularne izbore“.
„Da se vlast ne bi menjala na ulici, treba nam tranzicioni period ka normalnim izborima. Vlast će, pre ili posle, na to morati da pristane pod pritiskom ulice“, zaključio je Ponoš.
