Aleksandar Vučić govori o 17.000 lojalista, ali on nije u stanju da okupi toliki broj ljudi, smatra Zdravko Ponoš, predsednik stranke Srbija-centar (SRCE). Dodaje da priča o lojalistima s jedne strane ima za cilj da obodri njegove pristalice, a sa druge da uplaši one koji prvi put sada izlaze na proteste.
Stranka „Srbija-centar“ postavila je pitanje šta će preuzeti Vojska Srbije i vojne službe bezbednosti zbog postojanja „lojalista„, kako ih je predstavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, ocenivši da je u pitanju paravojna struktura koja nije u skladu sa Ustavom.
Zdravko Ponoš, nekadašnji načelnik Generalštaba, kaže da ima malo sarkazma u saopštenju stranke „Srbija-centar“.
„Ne očekujemo mnogo od vojnog rukovodstva, više je saopštenje upućeno ljudima koji i dalje štite integritet svoje profesije, i koji uglavnom pripadaju nižem i srednjem sloju. Svaka najava koja liči na paravojno organizovanje jeste povod da se zapitaju da li su oni normalni, kao i razlog da, barem na nekom neformalnom okupljanju, pitaju svoje pretpostavljane koga oni slušaju“, kazao je.
Ponoš dodaje da Vučić nije u stanju da okupi 17.000 ljudi.
„Ta priča služi da on osokoli svoje pristalice, koji su se raspali još na neuspelom mitingu u maju 2023. godine, ali i da proba da unese strah u ljude koji sada izlaze na proteste, a do sada nisu to činili“, naveo je.
Kada država koristi strah kao mehanizam, smatra, to je državni terorizam.
„Skupštinski odbor za odbranu i bezbednost bi trebalo da zaseda na ovu temu, da ga prozove, da se o ovome na Vladi razgovara. Ovakvo predsednikovo ponašanje i izjave postale su nova normalnost, a to nije normalno“, ocenio je.
Ponoš spominje teoriju po kojoj su mirni protesti uspešniji nego nasilni, a da bi bili zaista uspešni, potrebno je da 3,5 odsto populacije učestvuje u njima.
„Srbija ima registrovanih 240.000 studenata. Neka i pola od toga budu redovni studenti, pa i da trećina od njih učestvuje u ovim protestima, to je oko 40.000. Da svako od njih pokrene svoje roditelje, brata ili sestru, to je već oko 160.000. Da bi u Srbiji uspeli nenasilni protesti, to je oko 230.000 ljudi. Ili, treba nam dva puta onoliko koliko smo imali na Slaviji. A vidimo da po Srbiji svuda iskaču požari koje su rasejali studenti koji su otišli na zimski raspust. Kada to vidi, režim pokušava da seje strah i generiše novu energiju kod svog posustalog stada“, smatra Zdravko Ponoš.
Vučićeve ranije svojevrsne pretnje studentima kobrama, Ponoš opisuje kao dečačku, navijačku neiživljenost.
„To je ono ‘doći ću ja da se bijem, ali povešću jače drugare sa mnom’. S druge strane, Vučićevo obezbeđenje nekada je bilo moje, oni nisu osobe koje su spremljene da biju ljude po ulicama. To je jedinica od nekoliko stotina ljudi, kada bi ih neko terao da izađu pred ljude na ulici, to ne bi bilo moguće. To pokazuje njegovo potpuno nerazumevanje vojske, ljudi sa kojima se redovno slika. Mnogo više priča nego što sluša kada komunicira sa vojskom, čini se“, kazao je on.
Upitan da li je zadovoljan radom opozicije, Ponoš smatra da opozicija ima veliku ulogu i da treba postaviti pitanje može li da je iznese na pravi način.
„Između studenata i opozicije, ipak, postoje mnogi društveni slojevi, koji su veoma prisutni. Tu su profesori koji podržavaju studente, nevladin sektor, intelektualci, ustanove kulture, srednje škole… To je već ozbiljna sila. Popularno je biti protiv ove vlasti, i nijedna vlast ne može na to da ima odgovor. Da li je opozicija dovoljno zrela da politički kanališe ono što se dešava na ulicama? Rano je da se to kaže. Dobro je da nije napravila neku veliku grešku, nije pokušala da ‘zajaše’ ove proteste, jer to bi bilo nemoguće. Ovi protesti će, ako Bog da, dovesti nekad do nekih izbora. Do ‘tamo’ vodi nekoliko puteva. Ako studentske zahteve ne ispuni ova vlast, ispuniće ih neka druga. Ali u tom normalno scenariju, formirala bi se prelazna Vlada koja bi stabilizovala stanje u društvu i kroz vreme stvorili bi se uslovi za normalne izbore. Opozicija do tada nema šta da radi, da razgovara sa ovakvom vlašću koju su studenti proglasili nelegitimnom“, kazao je on.
