Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pripremio se da u četvrtak na samitu u Briselu lobira kod evropskih lidera za više oružja u borbi protiv Rusije i brz početak pregovora o članstvu svoje zemlje u EU.
Pored učešća na samitu EU, Zelenski je trebalo da se obrati Evropskom parlamentu tokom posete belgijskoj prestonici, trećoj stanici evropskog putovanja.
Iako je malo verovatno da će ukrajinski lider obezbediti trenutna obećanja da će zadovoljiti svoje zahteve, poseta mu daje priliku da lično iznese svoj slučaj sa 27 nacionalnih lidera EU, prvi put od invazije Rusije pre skoro godinu dana, 24. februara 2022. .
Putovanje je bilo tek drugo poznato putovanje Zelenskog van svoje zemlje od početka rata i usledilo je nakon iznenadne posete Vašingtonu u decembru.
Predsednik je počeo u sredu u Londonu, gde je od britanskog premijera Rišija Sunaka dobio britansko obećanje da će obučavati ukrajinske pilote naprednim borbenim avionima NATO-a.
Zatim se u Parizu sastao sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i nemačkim kancelarom Olafom Šolcom na razgovorima za večerom. Obojica su obećali nastavak podrške Ukrajini, a Zelenski je ponovo tražio napredno naoružanje.
„Francuska i Nemačka imaju potencijal da promene igru i tako ja vidim naše današnje razgovore“, rekao je Zelenski. „Što pre dobijemo teško oružje dugog dometa, a naši piloti moderne avione… brže će se završiti ova ruska agresija.
Zelenski je na sličan način naglasio svoju molbu za borbene avione u govoru britanskim poslanicima kada je nazvao avione „krilima slobode“.
Na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Zelenskim, Sunak je rekao da „ništa nije van stola“ kada je u pitanju snabdevanje Ukrajine avionima za borbu protiv Rusije.
Saopštenje Britanije nije se obavezalo da će Kijevu obezbediti avione. Ali to je signaliziralo pomak koji bi mogao otvoriti put drugim nacijama da pošalju avione.
Zapadne zemlje su do sada prestale da ponude avione ili oružje koje može da pogodi duboko u Rusiji.
Očekuje se da će Sjedinjene Države, koje su odbile da pošalju Kijevu borbene avione F-16, narednih dana objaviti paket oružja vredan 2 milijarde dolara koji bi uključivao rakete sa bombama koje su udvostručile domet od onih koje su poslale prošle godine.
Ruska ambasada u Britaniji upozorila je London da ne šalje borbene avione u Ukrajinu, rekavši da bi takav potez imao posledice po ceo svet, prenela je agencija TASS.
Po pitanju pridruživanja EU, ukrajinski zvaničnici se zalažu za pregovore o članstvu u roku od nekoliko meseci. Činilo se da je Šolc klimnuo na zabrinutost Kijeva u Parizu u sredu kada je rekao: „Prenosim jasnu poruku Briselu: Ukrajina pripada evropskoj porodici.
Ukrajinski zvaničnik je rekao da je Ukrajina „apsolutno sigurna da odluka o započinjanju pristupnih pregovora može biti doneta ove godine“.
Dok neke zemlje članice EU žele da daju Ukrajini moralni podsticaj koji bi došao sa pregovorima o članstvu, druge su mnogo opreznije. Oni su naglasili da potencijalni članovi moraju da ispune niz kriterijuma – kao što je suzbijanje korupcije – pre nego što uopšte počnu pregovore.
U Briselu će se verovatno razgovarati i o novim sankcijama Rusiji. Šolc je u sredu u Berlinu rekao da će EU ponovo pooštriti sankcije Moskvi uoči godišnjice rata. Diplomatski izvori rekli su Rojtersu prošlog meseca da zemlje EU rade na 10. paketu sankcija koji bi trebalo da bude spreman oko 24. februara.
Na terenu u Ukrajini, vojska te zemlje saopštila je da su ruski napadi u sredu ostali intenzivni u regionima istočne Donjecka i Luganska. Snage Moskve koncentrisale su se na oblasti Kupijansk, Liman, Bahmut i Avijevka, saopštio je Generalštab na Fejsbuku.
Vazdušni udari i granatiranje takođe su gađani regionima Sumi, Harkova i Zaporožja u severnoj, severoistočnoj i centralnoj Ukrajini. Rojters nije mogao nezavisno da proveri izveštaje.
Nakon velikih ukrajinskih dobitaka na terenu u drugoj polovini 2022. godine, Rusija je oporavila zamah, šaljući desetine hiljada sveže mobilisanih vojnika na front. Napravili su postepeni napredak u nemilosrdnim zimskim bitkama koje obe strane opisuju kao neke od najkrvavijih borbi u ratu.
Kijev kaže da očekuje da će Moskva proširiti tu ofanzivu velikim pritiskom kako se približava 24. februara godišnjice invazije.
Rusija je pokrenula svoju „specijalnu vojnu operaciju“ prošle godine za borbu protiv onoga što opisuje kao bezbednosnu pretnju zbog veza Ukrajine sa Zapadom i tvrdi da je anektirala četiri ukrajinske provincije. Ukrajina i Zapad kažu da je ruska invazija ničim izazvano otimanje zemlje.
