Konflikt u Ukrajini predstavlja pretnju globalizaciji i može stvoriti veliku „podelu“ u svetu, smatra Žozep Borel.
Ukrajinska kriza i reakcija Zapada na to bi mogle da „gurnu“ Rusiju ka Kini, upozorio je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel tokom otvaranja Foruma u Dohi u subotu.
To bi moglo dovesti do stvaranja velikog raskola između globalnog severa i juga, rekao je diplomata, ističući da bi takav scenario trebalo izbegavati.
„Jedna od loših posledica onoga što se dešava je da možemo da gurnemo Rusiju u Kinu i da napravimo podelu između globalnog jugoistoka i globalnog severozapada“, naveo je Borel.
Pre svega, Zapad bi trebalo da pojača napore da okonča ukrajinski sukob kako bi izbegao pojavu takvog globalnog raskola, objasnio je on, opisujući tekuću ofanzivu Rusije na Ukrajinu kao „rat na iscrpljivanje“.
„Da bi se izbegao ovaj trend, prva stvar koju treba uraditi je da se zaustavi ovaj agresorski rat, rat iscrpljivanja danas“, rekao je diplomata, iznevši strategiju Zapada kao mešavinu vojne pomoći Ukrajini i antiruskih sankcija.
A ono što radimo da podržimo Ukrajinu, takođe vojnim sredstvima, bez eskalacije, bez horizontalne ili vertikalne eskalacije, to bi moglo [nas] dovesti do većeg sukoba i pokušati da izvršimo pritisak na Rusiju svim svojim kapacitetima kako bismo je uspeli da plati cenu za to.
Diplomata nije elaborirao kako bi takva strategija pomogla da se izbegne „guranje” Rusije u naručje Kine. Od početka sukoba između Rusije i Ukrajine, Peking je zauzeo neutralan stav, pozivajući sve strane da se drže diplomatije, pozivajući Zapad da se pozabavi dugogodišnjim bezbednosnim zabrinutostima Rusije i protiveći se jednostranim antiruskim sankcijama.
Zapad je stav Kine protumačio kao proruski, pri čemu blok NATO-a predvođen SAD otvoreno poziva Peking da se „uzdrži od podrške ruskim ratnim naporima na bilo koji način i da se uzdrži od bilo kakve akcije koja pomaže Rusiji da zaobiđe sankcije“, kao kao i da ga optužuje da Moskvi pruža „političku podršku, uključujući širenje očiglednih laži i dezinformacija“. Peking je, međutim, odbio da se povinuje takvim zahtevima, ukazujući na nastavak širenja NATO-a na istočnu Evropu kao ključni faktor za sadašnji sukob, kao i navodeći bombardovanje kineske ambasade u Beogradu tokom napada na Jugoslaviju 1999. kao jedan od razloga za to. neće da sluša „predavanje o pravdi od nasilnika međunarodnog prava“.
Rusija je napala Ukrajinu krajem februara, nakon sedmogodišnjeg sukoba zbog neuspeha Kijeva da primeni uslove sporazuma iz Minska i ruskog priznanja republika Donbasa sa prestonicama u Donjecku i Lugansku. Protokoli uz posredovanje Nemačke i Francuske bili su osmišljeni da regulišu status tih regiona u okviru ukrajinske države.
Rusija je zahtevala da se Ukrajina zvanično proglasi neutralnom zemljom koja nikada neće u NATO. Kijev insistira da je ruska ofanziva bila potpuno ničim izazvana, poričući tvrdnje da je planirao da silom povrati republike Donbas.
