Grčka vladajuća partija Nova demokratija jurišala je na poraznu pobedu na parlamentarnim izborima u nedelju, ali nije dostigla cenzus potreban za samostalno formiranje vlade, preneo je Rojters.
Sa većinom prebrojanih glasova, konzervativna Nova demokratija je preuzela vođstvo od 40,8%, nadmašivši radikalnu levičarsku Sirizu, koja je vladala od 2015. do 2019. godine, sa 20,1%.
Grčko ministarstvo unutrašnjih poslova predviđa da bi Nova demokratija mogla da osvoji 145 mesta u parlamentu, šest manje od apsolutne većine.
U ponedeljak će grčka predsednica Katerina Sakelaropulu dati tri vodeće stranke – Novoj demokratiji, Sirizi i socijalističkom PASOK-u – svaka po tri dana da formiraju koalicionu vladu.
Ako svi ne uspeju, Sakelaropulu će oko mesec dana kasnije imenovati prelaznu vladu koja će pripremiti nove izbore.
Premijer i lider Nove demokratije Kirijakos Micotakis rekao je da veruje da je dobio jasan mandat.
„Rezultati glasanja su odlučujući. Oni pokazuju da Nova demokratija ima odobrenje naroda da vlada, jaka i autonomna,“ rekao je on okupljenima ispred sedišta stranke u centru Atine.
[1/18] Pristalice konzervativne stranke Nova demokratija reaguju na glavnom izbornom kiosku stranke nakon objavljivanja prvih izlaznih anketa, u Atini, Grčka, 21. maja 2023. REUTERS/Alkis Konstantinidis
Rezultat je bio zapanjujući podsticaj za Micotakisa, čija je administracija morala da se bori sa skandalom prisluškivanja, pandemijom Covida, krizom troškova života i smrtonosnom železničkom nesrećom u februaru koja je izazvala negodovanje javnosti.
U jednakoj meri, to je bila katastrofa za Sirizu i njenog lidera Aleksisa Ciprasa, vatrenog levičara koji se katapultirao na vlast 2015. godine zbog nezadovoljstva birača drugim strankama zbog njihovog rešavanja dužničke krize koja je pustošila grčku ekonomiju više od decenije .
Cipras je telefonirao Micotakisu da mu čestita na pobedi, rekao je zvaničnik Sirize.
Grčka je zamalo pala iz evra na vrhuncu svoje dužničke krize 2015. godine, primoravši zemlju, pod Ciprasovim nadzorom, da uzme treći spas od međunarodnih kreditora.
Micotakis, izabran 2019. godine, predstavljao je sebe kao siguran par ruku u svojoj kampanji za osvajanje glasova nešto manje od 10 miliona Grka, obećavajući da će povećati plate i penzije smanjene tokom krize.
Rezultat je nagradio Micotakisovu usredsređenost na pokušaje da poboljša finansijske uslove za Grke, rekao je Panos Koliastasis, pomoćni docent za politiku na Univerzitetu na Peloponezu.
„Imao je i jasan predlog (kako) će biti na vlasti – autonomne vlade. Alternativa Sirize, koalicione vlade, nije bila toliko realna jer su drugi odbili da sarađuju“, rekao je on.
Izbori u Grčkoj se održavaju svake četiri godine za parlament od 300 mesta.
