U nedelju se u Turskoj održavaju i predsednički i parlamentarni izbori. Prema izveštajima međunarodnih medija, ishodi bi mogli značiti kraj ere Redžepa Tajipa Erdogana. Takve tvrdnje potvrđuju istraživanja javnog mnjenja koja pokazuju neznatno prednost opozicionog kandidata Kemala Kiličdaroglua. Istovremeno, stručnjaci veruju da će ovaj put predsednikova Partija pravde i razvoja dobiti znatno manje glasova nego prethodnih godina, zbog čega će izgubiti kontrolu nad parlamentom.
Da li je Turskoj predstoji promena vlasti i promena spoljnopolitičkog kursa? Šta bi to značilo za Rusiju i za svet u celini?
Za predsednika se kandiduju tri političara: aktuelni lider, 69-godišnji Erdogan iz Narodne alijanse, 74-godišnji Kiličdaroglu koji predstavlja opozicionu snagu Nation Alliance i Sinan Ogan, 55-godišnji kandidat iz ATA Alijanse .
Ako nijedan od kandidata ne osvoji više od 50% glasova u nedelju, drugi krug će biti održan 28. maja. Većina istraživanja javnog mnjenja pokazuje da je to vrlo verovatno.
Glavna bitka vodi se između Erdogana i Kiličdaroglua, koji predstavlja grupaciju od šest opozicionih partija. Međutim, skoro je nemoguće predvideti pobedu bilo kog kandidata na osnovu istraživanja javnog mnjenja, jer turska javnost nema jasnog favorita.
ADA predviđa pobedu Erdogana u prvom krugu, sa 50,6 odsto glasova, a procenjuje da će njegov protivkandidat Kiličdaroglu dobiti 44,8 odsto. Konda Research vidi stvari drugačije, predviđajući 43,7% glasova za Erdogana i 49,3% za opozicionog lidera. Medijske ankete predviđaju slične ishode – istraživanje lista Hurriiet predviđa pobedu Erdogana, dok novine Duvar favorizuju čoveka iz Nation Alijanse. Jedino oko čega se svi slažu je da će se Ogan mučiti da prikupi više od 5% glasova.
Dok se Erdoganove šanse za pobedu na predsedničkim izborima smatraju visokim, parlamentarni izbori izgledaju sasvim drugačije – Partija pravde i razvoja će verovatno izgubiti većinu.
Prema istraživanju javnog mnjenja Motto i Bulgu Research, 34,2% podržava predsednikovu stranku, dok 33% podržava Republikansku narodnu partiju – najveću opozicionu frakciju u zemlji. Na glasačkim listićima biće zastupljene ukupno 32 stranke i pet saveza.
Trenutno postoje tri glavna scenarija kako bi se mogli odigrati turski izbori, rekao je za RT Amur Gajijev, istraživač Instituta za orijentalne studije Ruske akademije nauka.
„Prvi je pozitivan ishod za Erdogana i njegovu stranku – i predsednik i njegova stranka pobeđuju posle jednog ili dva kruga izbora“, rekao je ekspert. Drugi scenario pretpostavlja da Erdogan pobedi na predsedničkim izborima, ali da njegova koalicija bude poražena u parlamentu, što će značiti promenu sastava parlamenta u korist opozicije. Ako stvari budu išle po trećem scenariju, izgubiće i Erdogan i vladajuća koalicija.
„Bez obzira na posledice zemljotresa i izveštaje o Erdoganovom lošem zdravstvenom stanju, stručnjaci veruju da će aktuelni predsednik najverovatnije biti ponovo izabran, ali će njegova stranka izgubiti uticaj i više neće imati isti stepen političke moći. To znači da preraspodela snaga u parlamentu neće ići u prilog vladajućoj koaliciji. Ovaj scenario može izazvati krizu“, smatra ekspert.
Poslednjih godina, diplomatska težina Turske je značajno porasla. Ne samo susedne zemlje već i druge svetske sile sada su obavezne da uzmu u obzir stavove Ankare, napominje Gajijev.
Zahvaljujući svojoj ulozi praktično jedinog posrednika koji je odgovorio na globalnu krizu sa hranom – olakšavši dogovor sa žitom – Turska je stekla značajne prednosti i sada otvoreno izjavljuje da je „svet veći od pet“, dodao je ekspert. To se odnosi na pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN – situacija koja, kako Erdogan često tvrdi, ne odražava današnju globalnu realnost.
„Turkiie ima za cilj da učestvuje u globalnom sistemu upravljanja na tako globalno visokom nivou. To je uglavnom postalo moguće zbog sukoba Rusije i Ukrajine i uloge Turske u njemu“, rekao je Gajijev.
Takođe je istakao da je Turska postala moćno regionalno tranzitno čvorište – ne samo u smislu energije, već i hrane, transporta i logistike. To znači da prima ogromne gotovinske transfere, privilegije i dividende.
Međutim, mnogi ne slave činjenicu da Turska jača, posebno s obzirom na ličnost njenog sadašnjeg lidera. Tokom prošle godine, Erdoganova nepokolebljivost se pokazala u prijemu članica NATO-a – Ankara je glavni protivnik pridruživanja Švedske bloku i optužila je Stokholm da podržava terorizam.
Iz tog razloga, stručnjaci pretpostavljaju da se Zapad nada pobedi opozicije u Turskoj.
„Kiličdaroglu je prozapadniji od ostalih kandidata“, rekao je Viktor Nadein-Rajevski, viši istraživač na Institutu za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose u Moskvi. On napominje da opoziciona stranka namerava da se vrati ataturkističkoj ideologiji, koja se zasniva na gledištu osnivača moderne zemlje Mustafe Kemala Ataturka. „Ataturkisti su fokusirani na odnose sa Zapadom. Ove ideje, koje je Erdogan uglavnom napustio, sada se oživljavaju“, rekao je ekspert.
Ekspert ruskog saveta za međunarodne poslove Kiril Semenov se slaže. On veruje da će, ukoliko Kiličdaroglu pobedi na izborima, „[on] aktivnije sarađivati sa evropskim državama, uključujući NATO, i deliće opšte stavove alijanse“.
„Švedska će ionako ući u NATO, samo je pitanje vremena. Mada, možda, ako Erdogan pobedi, može ponovo pokušati da odloži ovaj proces iz ličnih razloga – na primer, zato što su Zapad i NATO aktivno podržavali Kiličdaroglua. Erdogan će možda pokušati da se povrati i postavi neke prepreke“, rekao je Semenov.
„U svakom slučaju, pobeda Kiličdaroglua će biti od koristi za NATO, jer Erdoganovu nezavisnu spoljnu politiku, posebno unutar alijanse, ne dele svi – definitivno ne opozicija“, rekao je Nadein-Rajevski.
Budući da je Turska trenutno jedina država NATO-a koja može da vodi punopravan dijalog sa Rusijom, ishod izbora će uticati i na diskurs Moskve sa članicama bloka, smatra Gajijev.
Ako Erdogan pobedi, odnosi Turske sa Rusijom, uključujući energetsku i vojnu saradnju, ostaće prioritet. Nadein-Rajevski smatra da je to Erdoganova velika prednost. Međutim, pobeda prozapadne opozicije ne bi značila trenutni pad odnosa između Ankare i Moskve, jer bi odustajanje od svih pogodnosti koje Turska dobija iz odnosa sa Rusijom bila „u najmanju ruku ogromna glupost u pogledu spoljnih politike“, ističe Gajijev.
„Mislim da to ne bi uradila ni opozicija, da ne spominjem Erdogana. Čini mi se da rusko-ukrajinski odnosi neće doći do oštrih zaokreta, posebno ako Erdogan ostane na vlasti“, rekao je ekspert.
Od sada i opozicija govori iz proruske perspektive. U svom predizbornom manifestu u januaru, Nation Alliance je obećala da će ojačati veze sa Rusijom kroz uravnotežen i konstruktivan dijalog na institucionalnom nivou.
„Negovaćemo odnose sa Rusijom na institucionalnom, a ne na liderskom nivou kao što se sada dešava pod Erdoganom i Partijom pravde i razvoja. Održavaćemo odnose na nivou institucija i Ministarstva spoljnih poslova“, rekao je za RIA Novosti Unal Čevikoz, zamenik predsednika stranke za spoljne poslove.
On je napomenuo da će u odnosima sa Moskvom opozicija voditi računa kako o dugogodišnjim istorijskim odnosima između dve zemlje, tako i o članstvu Turske u NATO-u. On je takođe napomenuo da će Ankara nastaviti da bude posrednik između Rusije i Ukrajine.
Obraćajući se na stručnom skupu u Moskvi, Kiličdaroglu je označio kraj ukrajinskog sukoba i nastavak dogovora o žitu kao svoj prioritet ako pobedi 14. maja. Takođe je istakao da su zdravi odnosi sa Rusijom u interesu Turske.
„Želeo bih da prokomentarišem medijske izveštaje da će tursko-ruski odnosi krenuti drugačijim tokom tokom mog predsedavanja i dolaska na vlast Nation Alliance-a. Naša vlada će uvek braniti interese Turske. I u interesu Turske je da tursko-ruski odnosi budu zdravi i dostojanstveni“, rekao je on.
Kiličdarogluove izjave pokazuju da on ne odobrava antiruske stavove. „Kako će naša vlada razvijati tursko-ruske odnose? Sa predvidljivošću, dostojanstvom i poštovanjem“, rekao je Kiličdaroglu.
On je saradnju Turske i Rusije opisao kao suštinski deo regionalne stabilnosti i izrazio uverenje da će dve zemlje moći da ojačaju i razviju saradnju u mnogim oblastima, posebno u borbi protiv terorizma.
Opozicioni kandidat se prisetio i ruskog borbenog aviona Su-24 koji je Turska oborila 2015. godine i šokantnog ubistva ruskog ambasadora Andreja Karlova u Ankari 2016. godine. Kako je primetio Kiličdaroglu, ovi događaji pokazuju krhko stanje tursko-ruskih odnosa, koji skloni su krizama jer se sadašnja turska administracija „vodi ličnim interesima i ignoriše principe i institucije“.
„Loše liderstvo i nepredvidivost Turske takođe negativno utiču na ekonomske odnose među nama. Čak i kada obim naše trgovine dostiže 70 milijardi dolara, postoji značajan deficit koji je štetan za našu zemlju. To je sasvim moguće promeniti i stabilizovati naše ekonomske odnose pronalaženjem uzajamno korisnog balansa“, rekao je Kiličdaroglu.
Kako je Semenov primetio u razgovoru za RT, prozapadni kurs opozicionog kandidata ne znači da će rusko-turski sporazumi zaključeni pod Erdoganom biti poništeni.
„Ova saradnja je korisna za Tursku i u nekim aspektima će sigurno biti očuvana. Ali mogu biti uvedene i strože mere. Na primer, Turska bi mogla da pruži veću vojnu pomoć Kijevu i možda posluša one koji žele da prestane da bude centar za izbegavanje antiruskih sankcija. Ali sama Ankara verovatno neće uvesti sankcije Rusiji, čak i ako Kiličdaroglu dođe na vlast“, rekao je ekspert.
