Najviši zvaničnik Evropske unije za zaštitu granica podneo je ostavku nakon tvrdnji da su se pod njegovim nadzorom dešavale godine kršenja prava, uključujući navodno maltretiranje migranata koji stižu na teritoriju bloka.
Fabris Legeri, francuski državljanin koji je bio na čelu Evropske agencije za graničnu i obalsku stražu, poznatu kao „Fronteks“, potvrdio je svoj odlazak u izjavi koju je u petak dobilo nekoliko medija.
„Vraćam svoj mandat Upravnom odboru jer se čini da je [fronteksov] mandat na koji sam izabran i obnovljen krajem juna 2019. prećutno, ali efektivno promenjen“, rekao je on.
#
Dok je evropska agencija za borbu protiv prevara pokrenula istragu o optužbama za zloupotrebu prošle godine, njeni nalazi tek treba da budu objavljeni. Međutim, istrage konzorcijuma regionalnih medijskih kuća su pokazale da je Fronteks bio upoznat sa najmanje 22 slučaja „odbijanja“ migranata, kada su imigracione vlasti jednostavno prisiljavale tražioce azila, koji su stizali čamcem, da se vrate na more.
22 „povraćaja“ sproveli su i Frontek i grčki zvaničnici i uključivali su više od 950 migranata, a svi su se desili između marta 2020. i septembra 2021. godine, izvještavaju mediji – među njima njemački Der Spiegel, francuski Le Monde, švajcarski SRF et Republik i istražni NVO Lighthouse Reports.
Fronteks je sazvao hitan sastanak u četvrtak i petak kako bi se pozabavio optužbama protiv Legerija i još dvojice zaposlenih u agenciji. Bivši šef Fronteksa je ranije negirao optužbe, a Evropski parlament je prošle godine objavio izveštaj o tome.
„Upravni odbor je primio k znanju njegove namere i zaključio da je zaposlenju stoga došao kraj“, navodi se u saopštenju Fronteksa, dodajući da je Legeri zvanično podneo ostavku u četvrtak.
Definisan kao svaka vladina politika u kojoj su „migranti prisiljeni da se vrate preko granice… bez uzimanja u obzir njihovih individualnih okolnosti i bez ikakve mogućnosti da podnesu zahtev za azil“, zakon EU zabranjuje „odbijanje“ zbog zabrinutosti da će dovesti ljudske živote u opasnost, kao što se mnogi migranti pojavljuju u neuslovnim čamcima i splavovima nakon dugih putovanja. Međunarodno pravo takođe generalno zabranjuje „refoulement“ ili prisilno vraćanje izbeglica u zemlju u kojoj bi mogle biti izložene riziku od progona.
